ТЕОДОРОВА СУБОТА / ТОДОРОВА СУБОТА, ТОДОРИЦА
Тодорова субота је прва субота Великог поста и покретан је празник који припада васкршњем кругу. Црква Светог Теодора Тирона слави 17. фебруара, док се у ову суботу посебно обележава спомен на његово јављање епископу Евдоксију.
У спомен на то чудесно јављање, у петак после Пређеосвећене литургије поје се молебни канон Светом великомученику Теодору, који је саставио Свети Јован Дамаскин. Већ у VII веку у Јерусалиму је прва субота Васкршњег поста била посвећена Светом Теодору, а канон који се поје на јутрењу те суботе написао је у XI веку митрополит Јован Евхаитски.
Теодорова субота посвећена је догађају који се везује за светог Теодора Тирона и кољиво (жито). Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на трговима покропи крвљу идолских жртава, како би се хришћани оскрнавили, Свети Теодор се јавио градском епископу Евдоксију и заповедио му да народу каже да једе кувану пшеницу. Тако су верни били сачувани од оскврњења.
Народни обичаји и предања
У народном предању Свети Теодор се сматра заштитником стоке, нарочито коња, па се овај дан назива и Коњски дан. У појединим крајевима верује се да лечи од падавице, те људи одлазе у манастире са болеснима, пале свеће и моле се за здравље. У неким местима ова субота носи назив Тодорица, а родитељи тада доводе децу на причешће. У Горњој Пчињи Светог Теодора прослављају као заштитника говеда, припремају кукуруз и посебан колач који деле стоци. У Шумадији се организују коњске трке, док се у Тимочкој крајини коњи тог дана не упрежу већ само јашу. У Војводини постоји веровање да уочи празника јашу поворке белих коња са хромим коњем на челу, па се празник понегде назива и Хрома субота.
Предање казује да тог дана први пут после зиме излазе змије, а на Косову се прича да је Свети Теодор некада управљао змијама и одузео им ноге када су почеле да уједају људе. У источним крајевима Србије припрема се жито, односно кољиво, као за Крсну славу, а колач се украшава знаком коња или потковице. У околини Прокупља говори се да је то дан када Свети Теодор узјаше коња и доведе лето, док се у лесковачком Поморављу каже да на Тодорицу Краљевић Марко јаше свог шарца по мору. У пожаревачком крају овај дан је некада био еснафски празник механџија и кафеџија.
Свети апостол Онисим
Један од Седамдесет апостола. Био је роб богатог и угледног Филимона у Колосају у Фригији. Због неке кривице побегао је у Рим, где је чуо Јеванђеље од Апостола Павла и примио крштење. Пошто је Павле раније привео вери и самог Филимона, измирио је господара и роба написавши посебну посланицу Филимону, један од најдирљивијих текстова у Светом Писму, у којој моли да Онисим буде примљен не више као роб него као љубљени брат.
Тронут тим писмом, Филимон га је примио као брата и ослободио ропства. Касније је Онисим постављен за епископа и после смрти апостола Тимотеја заузео ефеску столицу. У време гоњења цара Трајана био је ухапшен, изведен пред суд, тамновао и најзад посечен. Његово тело је једна богата жена положила у сребрни ковчег и чесно сахранила 109. године.
Тропар (глас 3):
Апостоле Свети Онисиме, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
Преподобни Евсевије Сиријски
Био је пустињак из Сирије. Најпре се подвизавао под духовним руководством светих мужева, а затим се потпуно повукао у пустињу и осамио. Хранио се искључиво биљем, не окушајући чак ни воће. Сво време проводио је на молитви под отвореним небом, подносећи сваку временску непогоду. Доживео је дубоку старост од деведесет пет година и мирно се упокојио у Господу 440. године.