Данас прослављамо једног од највећих страдалника у хришћанској историји – Светог Климента Анкирског. Његов живот је сведочанство о натприродној снази духа над материјом и верности која не познаје границе.
Рођен 258. године у Анкири, Климент је рано остао сироче, имао је 12 година. Након смрти мајке Ефросиније, која му је прорекла мученички венац, одгајила га је племенита Софија. Због светог живота и невероватне мудрости, изабран је за епископа у својој 20. години. Живео је у строгом посту, хранећи се само хлебом и поврћем.
У време прогона под царем Диоклецијаном, Климент је доживео муке какве историја тешко памти. Пуних 28 година провео је по тамницама и под истјазавањима једанаест различитих мучитеља. Када му је Диоклецијан понудио избор – с једне стране злато и почасти, а с друге оруђа за мучење – Климент је без оклевања изабрао муке, чезнући за Христом.
Његов земаљски пут окончан је 312. године. Посечен је у цркви у Анкири, док је као архијереј служио Свету литургију. Иза њега су остала безбројна чуда и пример који вековима светли вернима.
Тропар (глас 4): „Био си као света лоза страдања и цвет свештени, дарован вернима као плод богодани. Као састрадалник мученика и сапрестолник архијереја, моли Христа Бога да спасе душе наше.“