Ако сте икада мислили да се пилоти у кабини препиру око тога ко ће добити пилетину, а ко лазање из чистог хира, преварили сте се. Иза различитих тањира крије се строга безбедносна стратегија која чува ваше животе док ви мирно спавате или гледате филм у економској класи.
Основно правило је једноставно: капетан и први официр никада не једу исту храну. Ако капетан одабере бифтек, копилот мора да узме пасту или рибу. Разлог није кулинарска разноликост, већ страх од тровања храном. Ако нешто није у реду са једним оброком, авион ће и даље имати једног здравог и способног пилота који може безбедно да га приземљи.
Замислите да оба пилота поједу исти покварени омлет на лету преко океана. У року од сат времена, оба кључна човека у кабини могла би бити онеспособљена мучнином и грчевима. У авијацији се ништа не препушта случају – један „сигуран” стомак је обавезан.
Чак се препоручује да пилоти једу у различито време како би се додатно осигурало да реакција на храну, ако је буде, не наступи истовремено.
Фото: АиШта каже „пилотски мени”?
Иако имају право на првокласне оброке, пилоти често избегавају тешку, зачињену храну или намирнице које су познате као „ризичне” (попут сирових морских плодова). Њихов оброк мора бити лаган како би остали будни и фокусирани, јер варење преобилног ручка на великој висини може изазвати поспаност, а то је последња ствар коју желите од човека који управља челичним птицом од 200 тона.
Није то само обична предострожност, већ начин на који се носимо са чињеницом да живот понекад зависи од једног парчета меса. Сваки пут када се насмејемо слици пилота који сумњичаво загледа свој грашак, ми заправо признајемо апсурд наше цивилизације: направили смо чудо од технологије које прелеће континенте, али нас и даље може „приземљити” једна бактерија у кухињи.
Ево додатног одељка који се фокусира на конкретан садржај њихових послужавника, уносећи мало „инсајдерских“ детаља о томе шта се заправо крчка у тој малој кухињи иза кокипита:
Иако бисмо волели да замислимо пилоте како уживају у кавијару и шампањцу док авион крстари на аутопилоту, стварност је знатно функционалнија. Већина авио-компанија својим посадама обезбеђује оброке који су комбинација прве класе и посебно прилагођених нутритивних бомби.
Протеински приоритет: Најчешћи избор је квалитетан комад меса – стејк, печена пилетина или филе рибе. Протеини су кључни јер пружају дуготрајан осећај ситости и држе ниво шећера у крви стабилним, за разлику од тестенина које могу изазвати нагли пад енергије и „дигитални дремеж“.
Вето на „опасне” намирнице: Ретко ћете видети пилота који једе сирове шкољке, суши са сировом рибом или веома зачињену, егзотичну храну пре или током лета. Ризик од стомачних проблема је превелик. Такође, изразито масна храна је непожељна због притиска у кабини који може изазвати надутост и неугодност.
Хидратација и воће: Свеже воће, орашасти плодови и много воде су обавезни пратиоци. Сув ваздух у кабини дехидрира тело брже него што мислите, па су лубеница, јабуке или банане најбољи пријатељи концентрације.
Специјалне поруџбине: Понекад, ако им се не допада понуда из „бизнис класе“, пилоти имају право да траже нешто сасвим друго што је унапред припремљено у кетерингу. Ипак, чак и тада важи златно правило: ако један капетан добије домаћу пилећу супу, копилот ће вероватно завршити са пастом са поврћем.
Следећи пут када будете бирали између тестенине и пилетине у авиону, сетите се пилота. Они немају луксуз да бирају оно што им се једе, већ оно што им колега није узео. Живот је често ствар компромиса, а у кабини, то је ствар опстанка.