На празник Светог Григорија Богослова, 7. фебруара (односно 25. јануара по старом календару), наша Црква слави једног од највећих учитеља вере и заштитника православне догматике.

Стуб Цркве из IV века

Свети Григорије, архиепископ цариградски, припада златној ери хришћанства. Рођен у Назијанзу, своје образовање је стицао у Атини, где је заједно са Светим Василијем Великим и потоњим царем Јулијаном Одступником изучавао тадашње науке. Управо је у том периоду Григорије пророчки препознао будући отклон Јулијана од хришћанства.

Богослов Свете Тројице

Име „Богослов“ које носи уз своје име, није само почасна титула, већ одраз дубине његове мисли. Како истиче свештеник Ђорђе Ковљен, његова дела су од пресудног значаја за разумевање догматских питања и одбрану вере.

Одбрана Истине: Нарочито се истакао у борби против јереси свог времена, попут Македонија који је порицао божанство Духа Светога, и Аполинарија који је криво учио о Христовој природи.

Беседе о Светој Тројици: Његово најзначајније дело остају беседe о Светој Тројици, које се и данас сматрају недостижним врхунцем теолошке мисли.

Етичка поука: Поред догматике, Свети Григорије нам је оставио богату ризницу поука о етици и хришћанском понашању, како за свештенство, тако и за народ.

Смиреност изнад престола

Живот Светог Григорија био је обележен великим искушењима, али и невероватном скромношћу. Када су се на Сабору 381. године појавиле расправе око његовог избора за архиепископа, велики светитељ се повукао са речима: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Остатак живота провео је у родном Назијанзу, посвећен молитви и писању књига које ће заувек осветљавати пут Православља.

Тропар Светом Григорију (глас 1): „Пастирска свирала богословља твога, говорничке победи трубе… Зато моли Христа Бога, оче Григорије, да спасе душе наше.“

Данас се његове мошти чувају у Риму, док се његова света глава налази у Успенском сабору у Москви, сведочећи о васељенском значају овог „дивног светла Цркве Православне“.