Када је 1935. године Аустралија одлучила да реши проблем штеточина на плантажама шећерне трске, све је деловало као пример како наука може да помогне пољопривреди. Научници су предложили једноставно решење: ако су тршчани сурлаши инсекти који уништавају усеве, а жабе једу инсекте, довољно је увести врсту која ће обавити посао уместо људи.
Тако је у Квинсленд стигла прва група од 101 ага жабе (Rhinella marina), пореклом из Средње и Јужне Америке, преко Хаваја. План је био да се размноже и природним путем смање број штеточина које су наносиле велике губитке произвођачима шећерне трске.
На папиру, идеја је деловала беспрекорно. У природи није.
Испоставило се да су тршчани сурлаши већи део живота проводили високо на стабљикама шећерне трске, док су ага жабе углавном ловиле плен на земљи. Жабе и сурлаши једноставно се нису „сретали“ онолико често колико су научници очекивали. Уместо да реше проблем, жабе су почеле да се хране свим оним што им је било лакше доступно – домаћим инсектима, ситним гмизавцима, водоземцима и другим малим животињама.
By Bidgee – Own work, CC BY 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=3869472
Онда је на видело дошла још једна особина коју нико није довољно озбиљно узео у обзир.
Ага жабе су изузетно отровне. Њихове кожне жлезде луче токсин који може да усмрти многе предаторе. Змије, гуштери, торбари, па чак и крокодили који су покушавали да их поједу често су страдали већ после првог залогаја. Док су домаће врсте нестајале, жабе су се несметано размножавале и шириле.
Од првобитне 101 јединке, њихова популација је током наредних деценија нарасла на десетине, а вероватно и стотине милиона. Данас су распрострањене на огромном делу северне и источне Аустралије, а њихово ширење и даље представља један од највећих изазова за очување аутохтоних екосистема.
Највећа иронија целе приче лежи у томе што научници нису погрешили у једној једначини, већ у једној претпоставци. Знали су да жабе једу инсекте. Знали су да сурлаши уништавају трску. Али природа није функционисала као математички задатак. Између те две чињенице налазио се читав један екосистем, са својим навикама, ограничењима и непредвидивим односима.