Повећање саобраћаја на српским аутопутевима доноси изазове, али и решења кроз електронску наплату. Прочитајте како се систем модернизује.
Саобраћај на аутопутевима у Србији из године у годину бележи раст, а крај туристичке сезоне и почетак нове школске године традиционално доносе додатно оптерећење на најпрометнијим правцима. И док се током летњих месеци највеће гужве бележе на деоницама које воде ка границама и туристичким дестинацијама, у наредним данима возаче очекује нови талас појачаног саобраћаја.
Ипак, наплатне станице последњих година све мање представљају место на којем се стварају дужа задржавања, пре свега због све већег броја корисника електронске наплате. О томе колико је возила било на српским аутопутевима током туристичке сезоне, где су бележена највећа оптерећења, како ТАГ уређаји мењају систем наплате и каква је будућност наплатних станица, за Euronews Srbija говорио је Дарко Савић, директор Сектора за наплату путарине.
Према његовим речима, тренд повећања саобраћаја присутан је већ годинама, а бројке показују да се на српским аутопутевима свакодневно одвија огроман број пролазака.
– Путеви Србије константно бележе раст саобраћаја из године у годину. Та бројка је негде, односно проценат повећања саобраћаја, око 8 одсто на годишњем нивоу. Конкретно, у односу на прошлу годину, ми за сада имамо око 4 одсто возила више, односно повећање саобраћаја у односу на 2023. годину – рекао је Савић за Euronews Srbija.
Осим укупног раста броја возила, додатну слику о интензитету саобраћаја даје и број трансакција које се свакодневно обављају на аутопутевима. Реч је о стотинама хиљада возила која у току једног дана пролазе кроз систем наплате.
– Оно што је интересантно, то је да дневно на аутопутевима у Републици Србији обавимо око 315 до 320 хиљада новчаних трансакција. То значи да толико возила и прође, што је, сложићете се са мном, јако пуно – навео је.
Летњи месеци донели су очекивано повећање интензитета саобраћаја, а посебно су били оптерећени периоди када је велики број грађана кренуо на годишње одморе или се враћао са њих. Највеће оптерећење регистровано је на улазним и излазним правцима око Београда, где се спајају различити токови саобраћаја.
Савић наводи да ће се појачан интензитет задржати и у наредном периоду, посебно због приближавања 1. септембра.
– Очекујемо појачан интензитет саобраћаја наредног викенда. Ако говоримо о саобраћају током летње туристичке сезоне, оно што је интересантно, то је да је крај јула и почетак августа најоптерећенији што се тиче путничких возила на аутопутевима – рекао је.
Међу најпрометнијим тачкама биле су управо наплатне станице које се налазе у непосредној близини главног града, преко којих свакодневно пролази велики број возила.
– Најоптерећеније наплатне станице у том периоду су челне наплатне станице које гравитирају око Београда. То су челна наплатна станица Обреновац, наплатна станица Београд у Врчину, Шимановци и Стара Пазова. Ту бележимо највећи број возила у току дана – објаснио је Савић.
Иако велики број возила природно повећава могућност задржавања, из „Путева Србије“ указују да разлог за формирање колона све чешће треба тражити ван самих наплатних станица. Радови на путу, санације, али и саобраћајне незгоде могу у кратком року да успоре читав ток саобраћаја.
– Обзиром да електронска наплата путарине поприлично расте из године у годину, ми застој углавном нисмо имали због наплатних станица. Застоји се стварају због радова на аутопуту, санација и тако даље, али и због великог броја возила често, нажалост, долази до саобраћајних незгода – рекао је.
Како додаје, чак и инцидент који на први поглед делује безазлено може да изазове озбиљније успоравање.
– Пуно пута се дешава да саобраћај буде успорен због тога, и да људи чекају у колонама зато што се негде десило или нека мања хаварија, чукање на наплатној станици, или, нажалост, и већих саобраћајних незгода – навео је.
Један од разлога због којих су задржавања на наплатним станицама све краћа јесте све већа употреба електронске наплате. „Путеви Србије“ последњих година улажу у модернизацију система, а крајњи циљ је модел у којем се возила више неће заустављати ради плаћања путарине.
Такав систем подразумева да возило пролази кроз одређену деоницу аутопута без заустављања, док се наплата обавља електронским путем.
– Ми из године у годину гледамо да модернизујемо систем за наплату путарине и тежимо ка том пуном мулти-лане фрее флоw систему наплате – рекао је Савић.
Како објашњава, прелазак на овакав модел требало би да промени искуство возача, али и начин на који се организује читав систем наплате.
– Наплате – значи наплата путарине без заустављања, где ћете пролазити без иједне наплатне станице, плаћати путарину помоћу ТАГ уређаја, а нећете имати потребу да стајете, допуњавате те ТАГ-ове, нити било шта, нити било какву радњу да обављате на аутопуту – навео је.
Електронска наплата већ је постала део свакодневног путовања за велики број возача, а систем је истовремено повезан и са више земаља у региону. То значи да корисници могу да користе свој ТАГ и приликом путовања ван Србије, уз претходну регистрацију и повезивање одговарајућег начина плаћања.
– Имамо преко 500 хиљада корисника само на wеб платформи коју смо пустили пре пар година, са којом је интегрисано четири земље за наплату путарине. Значи, где је уз српски систем за наплату путарине интегрисан систем наплате Северне Македоније, Црне Горе, Хрватске, а од пре два месеца смо почели да сарађујемо, односно интегрисали систем наплате путарине из Републике Српске – рекао је Савић.
План је да се ова мрежа додатно прошири, укључујући и државе у којима се путарина наплаћује путем електронских вињета.
– Радимо и даље на ширењу тог система. Искористићемо могућност да и земље у којима се користе вињете интегришемо такође у овај систем, јер је то могуће урадити, зато што су електронске вињете компатибилне са технологијом, односно технологијом кратких таласа који се користе за наплату путарине у Републици Србији – објаснио је.
Иако све више возача поседује ТАГ уређај, из „Путева Србије“ упозоравају да само поседовање уређаја није довољно за његово коришћење у другим државама. Неопходно је правилно регистровати ТАГ и повезати га са платном картицом, а процедура се обавља путем wеб платформе.
Савић каже да се управо због недоумица возача о начину коришћења ТАГ-а у иностранству континуирано спроводе информативне кампање.
– Ми константно радимо маркетиншке кампање баш на ту тему о којој ви причате. Значи, обавештавамо људе путем наших канала на друштвеним мрежама, путем нашег сајта, како и на који начин може да се користи наплата путарине са српским ТАГ-ом у земљама које сам малопре набројао – рекао је.
Важно је, међутим, да возачи воде рачуна о томе да ли је картица коју су повезали са системом и даље важећа, као и да на њој има довољно средстава.
– Искључиво може да се користи уколико се користи wеб платформа, односно уколико пријавите свој ТАГ на wеб платформу Путева Србије, веб сервис, како год га назвали, и вежете платну картицу, уз напомену да платну картицу, због паyмент система земаља које сам набројао, морате да везујете посебно за сваку земљу – објаснио је Савић.
Он је испричао и да проблеми могу настати уколико возач не обрати пажњу на датум истека картице.
– Значи, морате да водите рачуна да имате важећу платну картицу, да на њој имате средстава, и на вама је да се региструјете. Тај поступак регистрације траје буквално пар минута – рекао је.
Један од корака ка потпуној аутоматизацији већ је направљен на обилазници око Београда, где је уведен систем наплате без заустављања за тешка теретна возила. Реч је о делу обилазнице дугом 39,5 километара, а пројекат је замишљен као тестирање модела који би у будућности могао да буде примењен много шире.
– У циљу спровођења те идеје и повећања прихода од наплате путарине, ми смо увели наплату без заустављања као пилот пројекат за тешка теретна возила, значи за камионе, за возила са четири и више осовина, на делу обилазнице око Београда, у дужини од 39,5 километара – рекао је Савић.
Према његовим речима, резултати су показали да овакав начин наплате може да буде веома ефикасан.
– Тај систем се показао као јако ефикасан, почео је да ради 1. априла, почео је први месец са неких 155 милиона, следећег месеца 180 милиона. Али оно чиме могу да се похвалим, то је да смо јул месец завршили са 255 милиона динара прихода само од обилазнице, само од тешких теретних возила – навео је.
Највећа промена, међутим, тек следи. Према плановима „Путева Србије“, класичне наплатне станице требало би постепено да нестану, док ће електронски системи преузети њихову функцију.
– За пет до шест година нас очекује потпуно уклањање наплатних станица. Сви ће имати ТАГ-ове, користиће се вештачка интелигенција у наплати путарине – рекао је Савић.
То отвара и питање запослених који данас раде на наплатним станицама. Савић наглашава да аутоматизација не значи масовна отпуштања, јер ће и нови систем захтевати људе који ће надгледати рад, контролисати наплату и решавати ситуације у којима систем не може аутоматски да обради податке.
– Ниједан радник Путева Србије, значи, који ради у наплати путарине, по том основу неће добијати отказ – нагласио је.
Како је објаснио, део послова ће се променити, али ће потреба за запосленима остати и у аутоматизованом систему.
– За овај систем наплате путарине је потребно људство које у позадини ради, које ради накнадну наплату, које ради контролу наплате путарине, које у одређеним случајевима, због одређених грешака у систему, раде упаривање регистарских ознака, таблица, контроле и тако даље. Тако да ће сви људи сигурно задржати своја радна места, уз, наравно, неки природни одлив који нас очекује у наредних пет до шест година – рекао је.
Поред технолошке модернизације домаћег система, ради се и на томе да се српски ТАГ може користити у још већем броју европских земаља. Посебан изазов представља повезивање са Грчком, где постоји више различитих концесионара за наплату путарине.
– Радимо на проширењу повезивања система за наплату путарине са наплатним системом у Грчкој. То траје дужи временски период, из разлога што Грци имају седам концесионара за наплату путарине и једноставно код њих не може да се нађе међусобни договор како ће функционисати наш систем са њихових седам система – објаснио је.
Истовремено, у плану је повезивање са системима земаља које користе вињете.
– Сада ћемо кренути интензивно да радимо на повезивању са земљама које користе вињете. Мислим на Словенију, мислим на Мађарску, мислим на Румунију – рекао је.
Савић сматра да ће електронска наплата у наредним годинама постати стандард за све возаче, посебно имајући у виду планирано укидање класичних наплатних станица.
– Ми имамо преко 1.100.000 корисника електронске наплате путарине. Преко 65 одсто прихода у овој години смо генерисали преко електронске наплате путарине, што значи да нема додира инкасаната са живим новцем. Јако мало пара још иде, да кажемо, у кешу, све иде електронски – навео је.
Због тога возачима саветује да се на време навикну на електронски систем.
– ТАГ уређај, односно наплата путарине, како се спроводи у Републици Србији, је по моделу Европске комисије, који сам малопре споменуо, који се бави наплатом путарине, најправеднији систем наплате путарине. Зашто? Зато што онолико километара колико пређеш аутопута, толико километара и платиш путарину, зависно од категорије возила – рекао је.
Када је реч о цени путарине, Савић је поручио да возачи немају разлога за бригу и да у наредном периоду неће бити новог поскупљења путарине.