Почетком деведесетих година Србија је била заробљена у спирали економске кризе, хиперинфлације и међународних санкција. Народ је губио поверење у традиционалне банке, док цене експоненцијално расту, а девизна штедња постаје ретка и драгоцена. У том вакууму настала је Дафимент банка, која је успела да привуче масе обећањима о каматама далеко изнад свих легитимних понуда – понекад и до невероватних 160 одсто годишње.
Јединствена комбинација шарма власнице, рекламних кампања које су обећавале „богатство за сваког штедиша“ и људске жеље да преживи економску несигурност учинила је да скоро 163.000 грађана уложи своје девизне и динарске штедње.
Банка је у рекламама тврдила: „Дафимент – ваш сигуран пут до велике камате! Штедња која расте брже од инфлације!“,
и тај слоган је одјекнуо улицама и насловним странама, претварајући страх у наду и обећање брзе финансијске добити. Људи су у редовима чекали да уложе сваки свој динар, свесни ризика, али очајни за стабилношћу и брзим растом капитала, што је управо омогућило експлозију популарности банке у време највеће нестабилности.
Била је то банка чије име и данас изазива јак осећај бојазни и неверице, дигнута на ноге у време хиперинфлације, економске изолације и промене система. Основана 9. октобра 1991. године, у тренутку када је Србија покушавала да преживи санкције, ратове у региону и огромну економску кризу, Дафимент банка је обећавала нешто што није могао да гарантује ниједан финансијски систем – највеће камате на штедњу.
Главна јунакиња те приче била је Дафина Милановић, жена чије је име постало симбол финансијске авантуре и једне од највећих превара у историји Србије. Милановићева је привукла огроман број грађана – скоро 163.000 штедиша са више од 577.000 уговора о штедњи – обећањима о каматама које су у неким периодима достигле и невероватних до 160 одсто.
Дафина Милановић, рођена 1933. године у Београду, била је једна од најконтроверзнијих фигура српског бизниса деведесетих. Професионално је започела као радница у банкарству, постепено стичући искуство у финансијским институцијама и пословима са девизама, што јој је дало увид у крхкост система у време економске изолације.
Позната је по својој харизматичној и одлучној личности, што јој је омогућило да привуче велики број штедиша у власништво банке коју је основала – „Дафимент банку“ 1991. године.
Но, ствари су кренуле набоље све док није било касно. 1. маја 1993. године јавност је знатно потресао шок – објављено је да је Дафимент банка банкротирала. Та вест је пробудила паничну реакцију међу штедишима који су у редовима чекали да уложе или подигну свој новац, а многи од њих су у то уложили тешко стечене девизне штедње.
Крах банка није био само банкарски догађај – он је постао симбол финансијског суноврата једне генерације. По истрагама, процењује се да је у „Дафименту“ нестало огромних сума новца које су грађани поверили систему; неке процене говоре да је изгубљено чак стотине милиона до милијарди марака и да се цео случај никада до краја није разјаснио.
Последице су биле драматичне: људи су остали без својих уштеда, држава је морала да касније улаже напоре да регулише дуговања и враћа средства, а случај је постао предмет бројних судских процеса, критика и политичких расправа.
Дафина Милановић, која је постала један од најпознатијих симбола те епохе, касније се нашла пред судом под оптужбама за злоупотребу положаја, али никада није сасвим разјашњено ко је све имао користи од система који је изгледао као пирамидална шема камата. Милановићева је умрла 2008. године, остављајући за собом једну од најконтроверзнијих финансијских прича српске новије историје.