Иако га свакодневно користимо, мало ко заиста зна шта се крије иза 13 цифара Јединственог матичног броја грађана, познатијег као ЈМБГ. Тај број није насумичан, свака цифра има своје значење и открива основне податке о особи.
Шта је ЈМБГ и зашто постоји?
ЈМБГ је уведен у бившој Југославији 1976. године као јединствени идентификациони број за све грађане. Циљ је био једноставан: да свака особа има један број по ком се може недвосмислено идентификовати у административним, здравственим и правним системима.
Иако се данас све више говори о заштити података, ЈМБГ је и даље део званичне документације у Србији.
Првих седам цифара – датум рођења
Први део ЈМБГ-а чини датум рођења:
- прве две цифре – дан рођења
- следеће две – месец рођења
- наредне три – последње три цифре године рођења
Пример:
Ако је неко рођен 5. априла 1992. године, први део броја би гласио: 0504992
Овде већ можемо „прочитати“ када је особа рођена, без икаквог додатног документа.
Осма и девета цифра – место рођења
Следеће две цифре означавају регион у ком је особа рођена. Свака република и покрајина у некадашњој Југославији имала је своје кодове.
На пример:
- 70–79 – централна Србија
- 80–89 – АП Војводина
- 90–99 – Косово и Метохија
Ове цифре не морају нужно да значе где неко данас живи, већ искључиво где је рођен и где је уписан у матичну књигу рођених.
Цифре 10, 11 и 12 – редни број и пол
Овај део је посебно занимљив.
Три цифре представљају редни број уписа, али истовремено откривају и пол особе:
- од 000 до 499 – мушкарци
- од 500 до 999 – жене
Тако се из ЈМБГ-а може закључити да ли је у питању мушка или женска особа, без икаквог другог податка.
Последња, 13. цифра – контролна цифра
Последња цифра служи као контролни број. Она се добија посебним математичким прорачуном на основу свих претходних цифара.
Њена улога је да:
- спречи грешке при уносу броја
- омогући системима да препознају неважећи или погрешно уписан ЈМБГ
Ако се једна цифра „омаши“, контролна формула то одмах открива.
Да ли два човека могу имати исти ЈМБГ?
Теоријски – не. ЈМБГ је осмишљен тако да буде јединствен за сваку особу. У пракси, током деценија, забележени су изузетно ретки случајеви дуплих бројева, углавном због административних грешака, али су они касније исправљани.
Да ли се ЈМБГ и даље додељује?
Да. Иако се у неким државама одустало од оваквих система, у Србији се ЈМБГ и даље додељује сваком новорођеном детету и користи у службеним евиденцијама.
Ипак, у савременим документима све чешће се користе други идентификатори, како би се смањио ризик од злоупотребе личних података.
Број који говори више него што мислимо
ЈМБГ није само низ цифара са личне карте. Он у себи носи датум рођења, место уписа, пол и јединствени идентификациони код. Управо зато је важно да се користи одговорно и да се не дели без потребе. Један број – много података.