У мају 1945. године, док су савезничке трупе чешљале рушевине пораженог Трећег рајха, у једном аустријском руднику соли откривено је уметничко благо непроцењиве вредности — приватна колекција Хермана Геринга, другог човека Нацистичке Немачке.
Међу стотинама покрадених ремек-дела, заблистало је и једно потпуно непознато платно чувеног Јоханеса Вермера, „Христ и грешница”. Геринг је ову слику платио тада сулудих 1,65 милиона гулдена, што је била једна од највећих сума у историји трговине уметнинама. Савезнички истражитељи су брзо пратили траг новца и дошли до Хана ван Мегерена, трећеразредног холандског сликара. Оптужба је била кратка и застрашујућа: велеиздаја и сарадња са окупатором због продаје националног блага нацистима. Казна за ово дело била је само једна стрељачки вод.
Ван Мегерен се нашао у апсурдној замци. Да би доказао да није издајник који је нацистима продао холандско културно наслеђе, морао је да призна нешто што је за његов сујетни уметнички его било скоро једнако тешко: морао је да убеди суд да је слика заправо лажњак који је он сам насликао у свом атељеу. Проблем је био у томе што му нико није веровао. Његови Вермери су били толико технички савршени, подвргнути пре рата најстрожим експертизама и проглашени за врхунска дела барока, да су судије и ликовни критичари његово признање сматрали само очајничким покушајем лудака да спасе главу од омче.
„Ако тврдите да је ово ваше дело, господине Ван Мегерен, онда ћете то доказати управо овде, пред нашим очима.“ — гласила је хладна наредба председника суда.
У једном од најбизарнијих судских процеса у историји, Ван Мегерен је претворен у заробљеника у сопственој режији. Под строгом стражом војне полиције и пред објективима филмских камера, у судницу су донети платно из 17. века, прастари пигменти и специјалне пећи за сушење боја. Неколико недеља, док је јавност без даха пратила сваки потез његове четкице, овај фрустрирани уметник је уживо сликао своје последње лажно ремек-дело: „Исус међу ученицима”. Када су критичари видели како пред њима настаје савршени, патинасти Вермер, стручна јавност је занемела од срамоте. Ван Мегерен је заиста насамарио читав свет.
Преко ноћи, улоге су потпуно замењене. Човек који је неколико недеља раније виђен на губилишту као издајник домовине, постао је апсолутни национални херој у Холандији. Сви медији су славили виспреног уметника који је успео да брутално превари нацистичку елиту и испразни џепове омраженом Херману Герингу. Посебно је забавна била чињеница, која је касније испливала, да је Геринг лажну слику платио новцем који је заправо био фалсификован — тако да је преварант на крају био преварен лажним новчаницама.
Оптужба за велеиздају је одбачена, а Ван Мегерен је осуђен на минималну казну од само годину дана затвора због обичног фалсификовања. Иако је убрзо након тога преминуо од срчаног удара, његова освета уметничком свету који га је некада одбацивао остала је потпуна и вечна, остављајући његово име уписано као симбол највећег и најдуховитијег уметничког тријумфа над нацистичком сујетом.