Ово ће бити догађај број један у свету следеће године и нема никакве сумње да ће одредити будућност наше земље
- Експо 2027 у Београду процењује се као један од највећих државних и економских пројеката, уз циљ да БДП Србије следеће године достигне 100 милијарди евра.
- Студија наводи 9,07 милијарди евра нове вредности до 2037. и 3,84 милијарде евра пореских прихода, уз око 359.000 нових радних места.
- Током изложбе очекује се 1,65 милиона страних посетилаца, а у наслеђе остају Национални стадион, нови сајамски простор и улагања у културу.
Међународна специјализована изложба Експо 2027 у Београду представља један од највећих државних и економских пројеката у новијој историји Србије.
Овај догађај, највећи следеће године у свету, препознаје се као кључни покретач убрзаног привредног раста и трансформације инфраструктуре, који се у економским анализама често назива капиталним шоком способним да дугорочно развије земљу. Одржавање изложбе посматра се као тачка прелома за српску економију и окосница дугорочног раста заснованог на домаћој тражњи и масовним инвестицијама.
Привредни раст
Једна од најамбициознијих пројекција везана за овај инвестициони циклус, у оквиру ширег програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027“, јесте циљ да укупан бруто домаћи производ (БДП) Србије у 2027. достигне 100 милијарди евра. Очекује се да ће, захваљујући овим улагањима, Србија бележити изузетно високе стопе привредног раста и позиционирати се у самом врху најбрже растућих економија у Европи. Већа стопа раста директно ће резултирати већом производњом, растом прихода, новим инвестицијама и отварањем великог броја радних места.
Студија економских, друштвених и еколошких ефеката коју је израдила консултантска кућа „Лоуис Бергер Адриа“ показује да би пројекат до 2037. могао да генерише 9,07 милијарди евра нове вредности за привреду Србије (мерено бруто додатом вредношћу), уз 3,84 милијарде евра пореских прихода.
Од тог износа око две милијарде чине јавна улагања, док се 1,84 милијарде евра односе на приватна улагања. Економска исплативост јавних инвестиција је на изузетно високом нивоу, с обзиром на то да се предвиђа да ће сваки уложени динар јавних средстава генерисати 1,91 динар пореских прихода.
Пројекат ће имати монументални утицај на тржиште рада. Укупан ефекат на запосленост процењен је на 359.000 радних места (односно око 359.000 радних места изражених кроз методологију еквивалента пуне запослености – ФТЕ).
Током три месеца одржавања изложбе у Београду се очекује око 1,65 милиона страних посетилаца, од којих би више од 1,13 милиона требало да буду вишедневни гости. Студија препознаје и могућност додатног увећања економских ефеката кроз већу туристичку потрошњу, дужи боравак гостију и интензивније укључивање домаћих извођача, добављача и пружалаца услуга. Чак и у анализираном конзервативном сценарију, који подразумева 30 одсто мањи број страних посетилаца и 10 одсто нижу туристичку потрошњу, пројекат би гарантовао изванредне резултате – 7,87 милијарди евра нове вредности и више од 3,16 милијарди евра пореских прихода.
Нова вредност
Дугорочни значај Експа лежи у његовој заоставштини. Студија обухвата три кључне фазе пројекта (припрему, три месеца одржавања изложбе и десетогодишњи период наслеђа), при чему се чак 60 одсто укупне процењене нове вредности (5,43 милијарде евра) очекује управо у деценији након завршетка изложбе.
Физичка оставштина обухвата изградњу Националног стадиона са 52.000 седишта, формирање модерног сајамског простора на 212 хектара, али и знатна усмеравања средстава у културу. Планирана је изградња неколико нових музеја и обнова постојећих културних институција, што представља огромно улагање у културну понуду Београда, које остаје будућим генерацијама на коришћење.
Друштвени утицај пројекта прати се кроз 93 индикатора, док се рад у комплексном међународном окружењу, нова знања и професионалне компетенције третирају као кључно нематеријално наслеђе.
kurir.rs