Данас, 9. фебруара, Православна црква молитвено прославља пренос моштију Светог Јована Златоуста, једног од највећих васељенских учитеља, чије су речи и данас темељ литургијског живота.
Повратак прогнаног пастира
Иако се главни празник Светог Јована Златоуста слави у новембру, данашњи дан је посвећен тријумфалном повратку његових светих моштију у Цариград 438. године. Велики светитељ, који је због своје непоколебљиве вере и критике неморала завршио у изгнанству у јерменском селу Комана, вратио се у своју престоницу три деценије након упокојења.
Како бележе црквени летописи, ковчег се није могао померити све док цар Теодосије Млађи није упутио покајно писмо светитељу, молећи га за опроштај у име своје мајке Евдоксије, која је била виновник његовог прогонства. Када су мошти коначно унесене у цркву Светих Апостола и постављене на патријаршијски престо, окупљени народ је чуо духом светитељеве речи: „Мир всјем!“.
Човек чија реч не застарева
Свештеник Ђорђе Ковљен подсећа на огроман значај Светог Јована за свакодневни богослужбени живот. Свети Јован Златоуст је:
Реформатор Литургије: Преуредио је и скратио Литургију Светог Василија Великог, како би је учинио приступачнијом народу.
Најчешћи глас у храму: Литургија коју је он саставио, служи се готово сваке недеље и празника током целе године.
Ненадмашни беседник: Надимак „Златоуст“ добио је управо због своје речитости и способности да речима допре до срца сваког верника.
Угледи на свете подвижнике
Осим Златоуста, данашњи дан нас подсећа и на друге сведоке вере. Међу њима је Преподобни Тит Печерски, војник који је након тешке ране пронашао мир у манастиру, проводећи живот у искреном кајању, све док му небеским јављањем није потврђено опроштење грехова.
Такође, славимо и Свете мученике Антонина, Никифора, Германа и Манету, који су 308. године неустрашиво исповедили Христа пред незнабошцима, као и Преподобног мученика Дамаскина, који је своју веру запечатио крвљу у Цариграду 1681. године.
Поука за данас
Житије Светог Јована Златоуста, како наглашава отац Ђорђе, подсећа нас на судбину праведника. Иако је због истине и Јеванђеља био одбачен и прогоњен, његова победа је вечна. Његов пример нас учи да земаљска слава пролази, али да истинска реч и светост остају да светле кроз векове, нудећи исцељење и утеху свима који им приступају са вером.