Када помислимо на доношење одлука, обично замишљамо људе који гласају, животиње које делују у групи или бар неки облик свесне комуникације. Бактерије, као једни од најједноставнијих организама на Земљи, делују као усамљене ћелије које само расту и размножавају се. Међутим, савремена микробиологија открила је да бактерије поседују изненађујуће сложен систем комуникације који на неки начин подсећа на гласање.
Дуго се веровало да свака бактерија функционише потпуно независно. Та представа почела је да се мења када су научници приметили да читаве колоније бактерија понекад почињу да се понашају синхронизовано. Уместо да свака ћелија делује за себе, хиљаде или милиони бактерија истовремено покрећу исте процесе.
Како је то могуће? Одговор лежи у механизму који се назива „кворум сензинг“ (quorum sensing). Бактерије непрестано испуштају у околину мале хемијске молекуле. Што је више бактерија присутно на једном месту, већа је концентрација тих сигнала.
Свака појединачна бактерија истовремено шаље и прима поруке. Она, у извесном смислу, „ослушкује“ колико сигнала долази из окружења. Када концентрација достигне одређени праг, бактерија закључује да се налази у довољно великој заједници и мења своје понашање.
Тада се дешава нешто изузетно занимљиво. Уместо да делују појединачно, бактерије почињу да се понашају као организована група. Могу истовремено да производе токсине, граде заштитне слојеве познате као биофилмови или покрену друге колективне активности које би биле неефикасне када би их изводило само неколико ћелија.
Научници понекад користе поређење са гласањем јер свака бактерија својим хемијским сигналима доприноси „бројању гласова“. Појединачни сигнал нема велики значај, али када их се сакупи довољно, цела заједница прелази на нови облик понашања. Наравно, бактерије не гласају свесно нити доносе одлуке као људи. Реч је о биохемијском процесу који је еволуција обликовала током милијарди година.
Овај систем игра важну улогу и у болестима. Многе патогене бактерије не нападају организам одмах након што уђу у њега. Уместо тога, чекају да њихов број постане довољно велик. Тек када „процене“ да их има довољно, активирају гене који покрећу инфекцију. На тај начин повећавају шансе да савладају одбрамбене механизме домаћина.
Истраживање ових процеса отворило је нове могућности у медицини. Уместо уништавања бактерија антибиотицима, неки научници покушавају да прекину њихову комуникацију. Ако се хемијски сигнали блокирају, бактерије могу остати бројне, али не успевају да координишу своје активности. Без могућности да „чују“ једна другу, њихова колективна снага значајно опада.
Ово откриће променило је начин на који посматрамо микроскопски свет. Бактерије више не изгледају као потпуно изоловане ћелије које насумично плутају кроз своју околину. Све више их видимо као чланове сложених заједница у којима се непрестано размењују информације.
Ипак, важно је бити опрезан са поређењима. Када кажемо да бактерије „гласају“, не мислимо на мишљења, намере или свест. Оно што називамо гласањем заправо је резултат огромног броја хемијских сигнала који омогућавају групи да реагује као целина.
У капи воде, на површини зуба или дубоко у тлу, милијарде бактерија сваког тренутка учествују у овом тихом процесу. Невидљиве голом оку, оне непрестано шаљу и примају поруке, претварајући наизглед једноставан свет микроорганизама у мрежу комуникације чију сложеност тек почињемо да разумемо.