Амерички генерал Вилијам Хауа, потпуно паралисан паранојом да ће Индијанци скалпирати њега и његову породицу, предао је кључеве тврђаве Детроит британској војсци 1812. без испаљеног метка. Британци су имали дупло мање војника, али су знали за његов кукавичлук, па су обукли своје канадске цивиле у црвене униформе да изгледа како их има на хиљаде. Хау је због свог страха ушао у историју као једини амерички генерал осуђен на смрт због кукавичлука.
Када се војна слава и судбина једне нације повере човеку чијим умом не управљају стратегија и храброст, већ чиста, непатворена параноја, историјске позорнице брзо постају попришта најјефтинијег уличничког блефа. У позно лето једанаесте године деветнаестог века, док су Сједињене Државе тек проналазиле свој војнички идентитет у сукобу са моћном Британском империјом, стратешки кључ читавог Северозапада лежао је унутар масивних бедема тврђаве Детроит. Иза тих зидина налазила се добро наоружана војска, стабилне залихе муниције и генерал Вилијам Хау, човек који је у својој глави већ изгубио рат и пре него што је непријатељ уопште стигао на пушкомет. Из чистог, паралишућег страха од онога што би могло да се деси ако ствари крену по злу, Хау је одлучио да поклони победу која је Британцима изгледала потпуно недостижна, претварајући тврђаву у споменик монументалне војничке бламаже.
Наспрам преплашеног америчког команданта стајао је бриљантни британски генерал Ајзак Брок, човек који је имао дупло мање редовних војника, али подједнако развијен таленат за психолошки рат и читање људских слабости. Брок је врло добро знао да Хауа ноћима прогони једна те иста ноћна мора – застрашујуће приче о индијанским ратницима из племена Шоуни, предвођених легендарним поглавицом Текумсехом, који наводно једва чекају да упадну у тврђаву и скалпирају Хауа, његове официре и комплетну његову породицу која је боравила са њим. Да би ову параноју распламсао до тачке пуцања, британски командант је прибегао класичном позоришном трику; наредио је да се стотине канадских цивила, локалних милиција и обичних добровољаца обуку у вишак званичних црвених униформи Британске армије. Овако маскирана скупина фармера марширала је у круг кроз шуму наочиглед америчких стражара, стварајући савршену оптичку илузију да Детроиту прилази непрегледна река професионалних краљевских трупа пред којом нема спаса.
Док су амерички војници и млађи официри жељно чекали наређење да отворе паљбу из својих моћних топова, Хау је у својој канцеларији доживљавао потпуни нервни слом. Сваки удар непријатељског добоша у његовој глави је звучао као увод у крвави пир, а када су прве британске гранате пале унутар дворишта и усмртиле неколико људи, генерал је потпуно изгубио контролу над сопственим разумом. Без икакве консултације са својим заменицима, који су били спремни да изгину за одбрану положаја, Хау је у паници дохватио бели чаршав и наредио хитно подизање заставе предаје. Кључеви стратешке тврђаве и комплетно наоружање предати су запрепашћеним Британцима без иједног испаљеног америчког метка, а Брокова импровизована војска ушла је у Детроит са неверицом, схвативши колико је њихов блеф био јефтин, а ефекат монументалан.
Овај чин несвакидашњег кукавичлука и параноје одјекује кроз америчку војну историју као један од њених најцрњих дана, а држава се побринула да казна буде подједнако историјска. Хау је касније изведен пред Војни суд, где је проглашен кривим за тежак кукавичлук и занемаривање дужности, чиме је постао први и до данас једини амерички генерал који је званично осуђен на казну смрти стрељањем због страха пред непријатељем. Иако га је председник Џејмс Медисон на крају помиловао због његових ранијих заслуга из доба Револуције, Хау је свој живот завршио у потпуној изолацији и беди, остављајући будућим генерацијама јасну опомену: на позорници историје, умишљени страхови и параноја која управља кормилом моћи много брже руше тврђаве него што би то икада могле праве војске и топови непријатеља.