Научници су открили кратер на Месецу који је већи од римског Колосеума и настао је као последица снажног удара пре две године, који у почетку није био регистрован.
Према „NASA“, стрма удубина широка је око 220 метара, односно колико износе дужине два фудбалска терена, и дубока до 50 метара, што одговара висини три жута школска аутобуса постављена један на други.
То је највећи познати кратер у Сунчевом систему настао у новије време као последица удара, преноси „CBS News“.
Истраживачи су рекли да се процењује да се тако велики догађај дешава само једном у 132 године, што га чини правим рудником информација у тренутку када се „NASA“ припрема да изгради базу за астронауте на Месецу.
– Овај догађај представља статистички редак догађај, практично посматрање које се дешава једном у животу – написали су научници у једној од две студије о овој теми које су објављене у часопису „Science Advances“.
„NASA“ летелица „Lunar Reconnaissance Orbiter“ („LRO“) уочила је кратер на страни Месеца окренутој ка Земљи негде између 11. априла и 22. маја 2024. године, убрзо након што је настао када је фрагмент астероида или комете, величине зграде од три до шест спратова, ударио у површину. Удар на Месец није био регистрован у реалном времену телескопима на Земљи и у свемиру.
Широкоугаони снимци „LRO“ нису идентификовани у огромној количини података све до августа 2025. године. Свемирска летелица прикупила је детаљније снимке прошле јесени, након чега је почетком ове године потврђено откриће.
Кратер назван по покојном Томасу Мекгићину, бившем директору Лунарног и планетарног института у Хјустону, три пута је већи од претходног рекордера који је „LRO“ пронашао пре десет година.
Месец је, прекривен кратерима још од древних времена, дом неких од највећих ударних кратера у Сунчевом систему, укључујући један који се простире на више од 2.500 километара.
Овај најновији удар преобликовао је површину Месеца на подручју дужем од 120 километара. Прашина и стеновито земљиште избачени су под већим углом него што се очекивало, према речима Марка Робинсона, главног научника задуженог за камере „LRO“, који ради у компанији „Intuitive Machines“. Робинсон је био водећи аутор једне од студија.
Друга студија идентификовала је хладну зону широку око осам километара око новог кратера, што је у складу са растресањем горњег слоја тла на Месецу. Коаутор студије Дејвид Пејџ са Универзитета Калифорнија у Лос Анђелесу упоређује овај процес са баштованством.
– Сада на ударе гледамо као на начин да се обрађује реголит да се седименти премештају и да се материјал који се обично налази испод површине избацује на њу – рекао је Пејџ.
„NASA“ Лунарни извиђачки орбитер кружи око Месеца од 2009. године, пружајући поглед изблиза на површину Месеца док се свемирска агенција припрема да пошаље астронауте назад.
Бројна открића кратера од стране „LRO“ од његовог лансирања показују да се горњи сантиметар тла на Месецу преврће избаченим материјалом сваких 80.000 година, брже него што се раније мислило, према Робинсону.
Супротно увреженом веровању да ће прашњави лунарни отисци „Apollo“ лунарних шетача трајати заувек, они су „дефинитивно одавно нестали у том временском оквиру“, рекао је Робинсон у имејлу.
Следећи корак је израчунавање ризика од избаченог материјала из кратера за планирану „NASA“ базу на Месецу:
– Те информације ће помоћи инжењерима да ојачају структуре тако да се не би морало бринути о оштећењима – закључује Робинсон.
novosti.rs/nportal