У многим селима на Балкану некада је постојао обичај који данас делује помало необично. Испред куће или на капији домаћини су понекад остављали посуду са водом. Понекад је то била дрвена чинија, понекад бакарни или глинени суд, а негде чак и мала ведрица.
За пролазнике та вода није била случајно остављена. Она је имала јасно значење у традицији сеоских заједница. У временима када су путовања била спора и напорна, а летње жеге честе, вода је била једна од највећих потреба сваког путника. Зато је у многим селима постојао неписани обичај да се испред куће остави посуда са свежом водом како би се путник могао освежити.
То је био знак гостопримства и порука да је сваки пролазник добродошао. У традиционалним заједницама сматрало се да је велика срамота не понудити воду или храну човеку који је на путу. Старији људи су често говорили да је „грех пустити жедног путника да прође поред куће“.
У неким селима чак је постојало правило да се вода мења више пута дневно како би увек била свежа и хладна.
Симболика „живе воде“ у народним веровањима
Поред практичне сврхе, вода је имала и снажну симболичку улогу у народним веровањима. У многим крајевима веровало се да вода испред куће доноси благостање, штити дом и „чува праг“. У неким селима постојао је обичај да се вода остави на кратко време после одређених догађаја, на пример после свадбе или када неко крене на дуг пут. Сматрало се да вода „чува срећу“ и доноси добар повратак. Такође је било веровање да се вода не сме прелазити без поштовања, јер се сматрала симболом живота и чистоте.
Занимљив детаљ који се често заборавља
У појединим селима вода испред куће није била намењена само људима. Домаћини су је остављали и за коње, псе или друге животиње које су пролазиле путем. Посебно током летњих дана, када су се сточари кретали са стадима, таква посуда са водом могла је значајно да помогне и људима и животињама.
Понекад су поред воде остављали и малу дрвену кутлачу како би путник могао лакше да се напије, а да притом не мора да улази у двориште.
У селима где су улице биле земљане, вода испред куће понекад је служила и да се прашина мало слегне током врелих летњих дана. Домаћице су повремено поливале део испред капије, како би двориште и прилаз кући били чистији. Овај једноставан поступак имао је двоструку корист, смањивао је прашину, али је истовремено био и знак бриге о изгледу домаћинства.
Са променом начина живота и нестанком старих сеоских навика, овај обичај се данас ретко може видети. Ипак, у појединим крајевима и даље постоје домаћинства која током летњих дана остављају воду испред куће, углавном за пролазнике или животиње.
Такви мали детаљи подсећају на време када су се гостопримство и брига за путника сматрали једним од најважнијих правила живота у заједници, а чаша воде могла је да значи много више од обичног освежавања.