Пре него што се свечаност заврши, публика почиње да баца папирне авионе са галерије. На бину тада излази човек са метлом и стрпљиво их склања како би програм могао да се настави. То није домар, већ нобеловац.
Док се у већини научних институција од церемонија очекују озбиљност и свечана тишина, овде је један од најугледнијих физичара света годинама имао незваничну дужност да чисти авиончиће. Управо тако изгледа додела Иг Нобелове награде – признања које се на први поглед смеје науци, а у стварности је слави.
Од пародије до научног престижа
Прва Иг Нобелова награда додељена је 1991. године на иницијативу научног новинара Марка Абрахамса. Као уредник часописа Annals of Improbable Research, Абрахамс је желео да скрене пажњу на истраживања која су необична, неочекивана или делују бесмислено, али су спроведена по свим правилима науке.
Зато је осмислио мото који је постао познат широм света:
„Награде за истраживања која прво насмеју људе, а затим их натерају да размишљају.“
Многи су у почетку били уверени да је реч о обичној пародији. Назив „Ig Nobel“ намерно је звучао као „ignoble“, енглеска реч која означава нешто недостојно или безначајно. Чинило се да је циљ исмевање научника који троше време на чудне теме. Испоставило се, међутим, да је стварност много сложенија.
Од 1994. године свечана додела се традиционално одржава на Харвардском универзитету, а награде добитницима често уручују управо лауреати праве Нобелове награде. Иако је церемонија испуњена хумором и необичним наступима, сви награђени радови су стварни – објављени су у рецензираним научним часописима и прошли су кроз строге стручне провере.
Нобеловац са метлом у руци
Међу необичним традицијама издваја се улога физичара Роја Глаубера. Док још није добио Нобелову награду за физику 2005. године, он је годинама добровољно долазио на Иг Нобел као „Чувар метле“.
Његов задатак био је да пре почетка сваког дела програма уклања папирне авионе које је публика бацала на сцену. Након што је освојио најпрестижније научно признање на свету, Глаубер је наставио да обавља исти посао. Мало која научна свечаност може да се похвали тиме да нобеловац мирно чисти позорницу док му публика аплаудира.
Од клизаве банане до коцкастог измета
Највеће изненађење Иг Нобела не лежи у самој церемонији, већ у темељима истраживања која добијају ову награду. На први поглед све делује као збирка бизарних анегдота, али свако од ових питања води ка озбиљној науци:
Зашто је кора банане клизава? Истраживачи су утврдили да влакна банане ослобађају гел који драстично смањује трење, што је пружило драгоцене податке за трибологију – науку о трењу и подмазивању.
Како вомбати праве коцкаст измет? Откриће механичких особина црева ове животиње привукло је пажњу инжењера који проучавају обликовање материјала без употребе калупа.
Зашто пачићи пливају у колони? Истраживање је показало да плутањем у линији иза мајке троше знатно мање енергије.
Нелагодност због жвакања: Проучавање мизофоније – зашто поједини људи жно реагују када слушају туђе жвакање.
Пауци и супстанце: Анализа на који начин пауци плетe мрежу када су изложени различитим психоактивним супстанцама.
Човек који је освојио и Иг Нобел и Нобела
Да Иг Нобелови добитници нису само ексцентрици који се баве безначајним темама, најбоље доказује физичар Андре Гајм:
2000. године освојио је Иг Нобелову награду јер је помоћу магнетног поља успео да натера живу жабу да левитира.
2010. године добио је праву Нобелову награду за физику за револуционарна истраживања о графену.
За сада је он једини човек у историји који је понео оба ова признања.
Храброст да се постави „чудно“ питање
Средином септембра, када се традиционално одржава нова додела Иг Нобелових награда, медији широм света преносе приче о овим необичним радовима, углавном се задржавајући на њиховој комичној страни.
Међутим, историја ове награде открива нешто много дубље. Наука није напредовала само захваљујући великим питањима о пореклу свемира или лечењу болести. Напредовала је и зато што су поједини истраживачи били довољно радознали да озбиљно испитају појаве којима су се сви остали смејали.
Највећи парадокс Иг Нобела је у томе што он уопште није награда за смешна истраживања. Он је награда за научну радозналост и храброст да се постави питање које је већини људи изгледало сувише чудно. Управо су таква питања, више пута кроз историју, отварала пут до великих открића која данас никоме не делују смешно.