Мултипли мијелом се у Србији сваке године дијагностикује код око 520 особа и други је најчешћи малигнитет крви, подаци су Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, наводи се у саопштењу Актива за мултипли мијелом Српског лекарског друштва (СЛД).
У септембру, када се широм света обележава месец борбе против рака крви, Актив за мултипли мијелом Српског лекарског друштва и Српска мијеломска група (СМГ) указују на то да је забрињавајућа чињеница да је приближно 43 одсто новооболелих млађе од 65 година, што значи да болест често погађа особе које су још радно и социјално активне.
СЛД и СМГ овог септембра желе да едукују и информишу јавност о мултиплом мијелому, малигном обољењу коштане сржи, и о значају његовог раног препознавања и правовременог лечења.
Кампању обележавају слоганом и поруком: „Мултипли мијелом – први корак је најважнији“.
Мултипли мијелом може да скрати животни век и озбиљно наруши физичко, социјално и радно функционисање оболелих. Последице болести осећају и чланови породице и друге особе које свакодневно брину о пацијенту.
У поређењу са другим малигним болестима крви, мултипли мијелом спада међу обољења која највише утичу на квалитет живота.
„Избор терапије на самом почетку лечења је од пресудног значаја, јер у великој мери одређује даљи ток болести и дугорочне исходе за пацијенте. Савремени приступ лечењу подразумева примену најефикасније терапије у првој линији лечења, јер се на тај начин постижу најбољи резултати у смислу дубоке и дуготрајне ремисије, тј. одсуства болести“, наглашава председавајућа Актива за мултипли мијелом Српског лекарског друштва проф. др Јелена Била.
Додала је да је крајњи циљ лечења постизање добро контролисаног хроничног стања и квалитетан животни век једнак просечној дужини живота опште популације
На то да мултипли мијелом има тежу клиничку слику од осталих хематолошких малигнитета и да се код оболелих често јављају озбиљне компликације и инвалидитет указује начелница Клиничког одељења за хематологију и онкологију КБЦ „Звездара“, проф. др Оливера Марковић.
„Ову болест карактерише неконтролисано умножавање плазмоцита – белих крвних зрнаца у коштаној сржи чија је нормална функција да луче антитела, тзв. имуноглобулине. Уместо да се на тај начин организам штити од вирусних инфекција и настанка тумора, у мултиплом мијелому се стварају велике количине нефункционалних имуноглобулина, које доводе до клиничких манифестација као што су анемија, оштећење бубрежне функције, инфекције, као и оштећење костију, које може да изазове дуготрајне болове и преломе чак и при мањим оптерећењима“, објаснила је проф. др Марковић како болест настаје.
Рано откривање болести и правовремени почетак адекватног лечења веома важни, истакао је руководилац Клинике за хематологију Универзитетског клиничког центра Крагујевац проф. др Предраг Ђурђевић.
Према његовим речима, настанак мултиплог мијелома, нажалост, не може се да се превенира, а симптоми су неспецифични, зато је важно да се болест открије на време. Проф. др Ђурђевић каже да је препорука да се једном до два пута годишње ураде лабораторијске анализе крви.
„Када лабораторијски налази укажу на изражену анемију, повишен ниво укупних протеина, убрзану седиментацију или смањену функцију бубрега, а истовремено су присутни умор, малаксалост, болови у костима или честе инфекције, изабрани лекар треба да посумња на мултипли мијелом и упути пацијента хематологу ради даљих испитивања“, нагласио је проф. др Ђурђевић.
Председница Удружења оболелих од мултиплог мијелома Србије Снежана Додер истакла је да се Удружење залаже за то да сви пацијенти у Србији добију правовремено и адекватно лечење, уз потребне информације и подршку током болести.
„Великом проценту оболелих иновативна терапија ће омогућити достизање очекиваног животног века, односно постизање дуготрајне ремисије и достојанствен и квалитетан живот“, нагласила је Додер.
Проф. др Јелена Била наводи да је оболелима у Србији данас доступна савремена терапија у рецидиву болести, али да је најзначајније то да се у првој линији лечења, код новодијагностикованих болесника, примењује најефикаснија терапија, као што су моноклонска антитела.
„Увођењем савремене иновативне терапије у прву линију лечења нашим болесницима би се омогућило оптимално лечење, са постизањем дубоке и дуготрајне ремисије, са могућношћу функционалног излечења и значајног продужења живота“, закључила проф. др Била.
Септембар се широм света обележава као месец борбе против рака крви. Циљ ове глобалне иницијативе јесте да се јавност боље упозна са овим малигним болестима и њиховим могућим симптомима, јер рано постављање дијагнозе и правовремени почетак одговарајућег лечења могу значајно утицати на ток болести и квалитет живота оболелих.
Истовремено, пажња се усмерава на доступност савремених терапија, као и на пружање подршке пацијентима и њиховим породицама током лечења.