Ове године летње рачунање времена почиње 28. марта 2026., када милиони људи у Европи померају сатове један сат унапред. Иако је ова пракса деценијама део свакодневице, последњих година све чешће се поставља питање – да ли је померање казaљки заиста корисно или више штети него што помаже.
Летње рачунање времена уводи се последње недеље марта, када се сат у два после поноћи помера на три. Идеја о овом систему стара је више од једног века и првобитно је уведена као мера штедње енергије, јер је требало да омогући људима да боље искористе дневну светлост током топлијег дела године.
Зашто уопште померамо сат
Први пут је летње рачунање времена уведено током Првог светског рата, када су га примењивале Немачка, Аустроугарска и Сједињене Америчке Државе. Основна логика била је једноставна – померањем активности у светлији део дана, смањује се потреба за вештачким осветљењем и тиме штеди енергија.
Међутим, савремене анализе показују да је та уштеда данас релативно мала. Са развојем модерних технологија и промене начина живота, ефекти на потрошњу струје више нису толико значајни као у прошлости.
Сат се помера, а тело трпи
Последњих година научници све више истражују утицај померања времена на људски организам. Проблем настаје јер нагла промена времена ремети такозвани циркадијални ритам – унутрашњи биолошки сат који регулише сан, хормоне и метаболизам.
Истраживања показују да организму може бити потребно и до две недеље да се у потпуности прилагоди новим условима спавања и будности. У том периоду код многих људи јављају се умор, раздражљивост, пад концентрације и проблеми са спавањем. Неке студије указују и на пораст здравствених ризика док траје ова адаптација организма. Према истраживањима из области хронобиологије, у данима након пролећног померања времена бележи се повећан број срчаних удара, можданих удара и саобраћајних несрећа.
Недавне анализе у Сједињеним Државама процењују да би поремећаји сна и здравствени проблеми повезани са пролећним померањем времена могли имати и значајне економске последице.
Зашто лекари све чешће траже укидање померања времена
Због ових научних налаза све више држава преиспитује праксу сезонског померања времена. Поједине земље већ су одустале од те праксе, док у Европској унији већ годинама траје расправа о томе да ли би требало трајно задржати једно време – летње или зимско.
Нека истраживања, укључујући анализе научника са Универзитета Стенфорд, указују да би задржавање стандардног времена током целе године могло имати повољнији утицај на здравље становништва него сезонско померање казaљки.
Да ли Европа ускоро укида ову праксу
Ипак, упркос критикама, летње рачунање времена и даље има своје присталице. Дужи светли део дана може подстаћи активности на отвореном, туризам и потрошњу у вечерњим сатима.
Зато расправа о томе да ли треба укинути померање сата остаје отворена. Док једни у њему виде анахрони систем из прошлог века, други га и даље сматрају корисним начином да се боље искористи дневна светлост.
Једно је сигурно – сваки пут када казaљке у марту оду један сат напред, наука поново подсећа да та мала промена на сату није тако безазлена за људски организам.