На данашњи дан, 30. маја 1846. године (по новом календару), у Санкт Петербургу је рођен Петер Карл Фаберже, човек који ће своје презиме претворити у синоним за највећи могући луксуз. Иако је пореклом био потомак француских хугенота, Фаберже је постао душа руског јувелирства.
Његова радионица није производила само накит; она је стварала магију у металу, а његов највећи успон почео је када је постао званични драгуљар руског царског двора под патронатом Александра III и касније Николаја II.
Ускршњи дар који је очарао Романове
Све је почело 1885. године, када је цар Александар III пожелео да својој супрузи, царици Марији Фјодоровној, поклони нешто заиста посебно за Ускрс. Фаберже је креирао „Кокошије јаје” – наизглед једноставну белу емајлирану љуску која је у себи крила златно жуманце, а унутар њега златну кокицу са круном и привеском од рубина. Царица је била толико одушевљена да је цар наредио Фабержеу да сваке године направи по једно јаје, уз само један услов: свако мора бити уникатно и мора имати „изненађење”.
Оно што је Фабержеа издвајало од свих других јувелира његовог времена није била само количина драгог камења, већ невероватна прецизност и иновативност. Његова јаја нису била само украси; унутар њих су се налазили савршено функционални механизми. На пример, у јајету из 1897. године налазила се верна минијатурна копија царске кочије за крунисање, са вратима која се отварају и степеницама које се спуштају. Друга јаја су крила механичке птице које певају, минијатурне возове Транссибирске железнице или чак портрете царске породице који се отварају попут лепезе.
Занимљивости из радионице „Генија од злата”
Фаберже је водио огромну радионицу са преко 500 врхунских мајстора, али је он лично надгледао сваки детаљ. Занимљиво је да је он први почео да користи мање вредне материјале попут планинског кристала или полудрагог камења са Урала, тврдећи да је уметничка вредност и израда важнија од саме цене сировина. Такође, Фабержеова јаја су током Првог светског рата постала скромнија – због штедње је користио челик и бакар, али је мајсторство остало исто. Нажалост, након Октобарске револуције 1917. године, бољшевици су национализовали његову радионицу, а он је био принуђен да побегне из Русије са лажним дипломатским пасошем, скрхан губитком свог животног дела.
Судбина изгубљених ремек-дела
Карл Фаберже је преминуо у изгнанству у Швајцарској 1920. године, а његова заоставштина је данас једна од најтраженијих на свету. Од укупно 50 или 52 царска јаја (подаци се разликују), већина се данас чува у Кремљу, Музеју Фаберже у Санкт Петербургу или у приватним колекцијама попут оне коју је имао Малком Форбс. Неколико јаја се и даље воде као нестала, што подстиче машту колекционара и трагача за благом широм планете. Свако пронађено Фабержеово јаје данас вреди десетине милиона долара, али њихова права вредност лежи у томе што су она последњи откуцаји срца једне империје која је изгорела у историји.