Данас, 28. јула по новом календару (односно 15. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије који су својом вером, мученичком крвљу и просветитељским делом засијали у историји цркве, Свете мученике Кирика и Јулиту, као и Светог равноапостолног великог кнеза Владимира Руског. О њиховом светом животу, неустрашивом исповедању Христа и дубоком духовном трагу који су оставили, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученици Кирик и Јулита: Непоколебљива вера мајке и трогодишњег детета
Свети мученици Кирик и Јулита заузимају посебно место у срцима свих верних због несвакидашње храбрости коју су показали у време великих прогона хришћана. Отац Ђорђе детаљно описује порекло Свете Јулите и тешке околности у којима се она нашла са својим трогодишњим сином:
„Јулита беше жена племићког рода. Но, рано оста удова са својим сином Кириком и живљаше у Иконији. Када крене гоњење хришћана у томе граду, она се пресели са сином у Селеукију и тамо живљаше Богугодно, молећи се Господу Богу. Када гонитељи дођоше и у тај град, сазнаше да су хришћани она и њен син и предадоше их на суд.“
На суду је уследио драматичан тренутак када је пагански судија покушао да обманом и ласкањем приволи младог Кирика и његову мајку да се одрекну Христа. Међутим, трогодишње дете показало је задивљујућу духовну снагу:
„Тада мучитељ, судија незнабожачки, узе њеног сина и мажеше га и привољаваше тако њега и мајку његову да се одрекну Христа и да принесу жртве боговима. Али дете се свом снагом изгреба по лицу онога мучитеља и рече да је хришћанин и исповеди веру у Христа.“
Бесан због таквог одговора и неустрашивости малог детета, судија је испољио сурову гнев, али је мајка Кирика све то примила са дубоком вером и радошћу што јој се син увенчао мученичким венцем:
„Тада онај судија узе дете, отресе га о земљу, баци га и шутну ногом, те дете умре. Када Јулита виде свога сина како је пострадао, обрадова се и предаде душу своју Христу, мученички пострада, и она радосно пође на мучење. Мучили су је разним мукама, одсекоше јој дојке и на крају је посекоше мачем. Храбро пострадаше и мученички принесоше дух свој Господу 304. године. Мошти су им чудотворне, целебне и исцелитељне.“
Свети Владимир, велики кнез руски: Преображај владара и крштење народа
У наставку разговора, свештеник Ђорђе Ковљен подсетио је на величанствену личност Светог равноапостолног кнеза Владимира, чије је преобраћење у хришћанство трајно изменило историју источнословенских народа. Отац Ђорђе истиче његову потрагу за истинском вером:
„Свети Владимир, велики кнез руски, на крштењу доби име Василије. Када поста кнез, чује да многе друге вере постоје осим незнабожачке, иако је он био незнабожац. И тада посла изасланике на разна места да упознају и да сазнају какве су све те друге религије и те друге вере.“
Кључни моменат за коначну одлуку кнеза Владимира догодио се након повратка његових изасланика из престонице Византије, где су присуствовали светом богослужењу у велелепном храму Свете Софије:
„Једном приликом вратише се изасланици из Цариграда и рекоше му да су присуствовали на некој служби у храму у Цариграду толико лепој и дивној да нису знали да ли се налазе на небу или на земљи.“
Ово чудесно искуство Божанске лепоте подстакло је кнеза Владимира на историјски корак покрштавања читавог народа и изградње православних светиња широм Русије:
„Тада цар крсти себе, сав свој дом, поче градити цркве по Русији и све чињаше да се прошири хришћанска вера. Тада се покрстише Руси. Упокоји се цар 1015. године.“