1850. године у Сједињеним Државама је основан први јавни музеј природне историје у Бостону, који је од тада постао значајан центар научних истраживања и едукације.
1871. Основана је Париска комуна, радничка влада која је кратко владала престоницом Француске, остављајући дубок траг у историји радничког покрета и демократских идеја у Европи.
1936–1939. У Шпанији је током грађанског рата одржана једна од највећих битака за одбрану Мадрида, у којој су шпанске републиканске снаге пружиле снажан отпор француско-нацистичкој подршци генерала Франка.
1939. Уочи Другог светског рата, Француска и Немачка закључиле су неколико тајних дипломатских преговора о примирју, што је довело до касније капитулације Француске и увођења режима Виши владе под маршалом Петеном.
1967. Започела је прва експедиција у космос са више космонаута на борбеном апарату Сојуз 1, са значајним научним резултатима и подацима о безбедности летова у орбити.
1994. У Јужној Африци отпочело је прво масовно гласање у којем су сви грађани, без обзира на расу, могли да учествују, што је означило почетак краја апартхејда и припрему за избор Нелсона Манделе.
2010. У Швајцарској је објављено откриће нове методологије за лечење рака путем циљане имунотерапије, што је означило значајан напредак у медицинској науци и отворило нове могућности за лечење онколошких пацијената.

Рођења:
1496. — Мери Тјудор, војвоткиња од Сафока, француска краљица и енглеска племкиња. (прем. 1533)
1783. — Милош Обреновић, кнез Србије, вођа Другог српског устанка. (прем. 1860)

1844. — Николај Римски-Корсаков, руски композитор. (прем. 1908)
1858. — Рудолф Дизел, немачки инжењер, проналазач мотора са унутрашњим сагоревањем. (прем. 1913)
1874. — Николај Бердјајев, руски филозоф и политичар. (прем. 1948)
1932. — Џон Апдајк, амерички писац. (прем. 2009)
1936. — Фредерик Вилем де Клерк, јужноафрички политичар, председник (1989—1994) и добитник Нобелове награде за мир 1993. године. (прем. 2021)
1942. — Дорис Пак, немачка политичарка.
1956. — Ингемар Стенмарк, шведски алпски скијаш.
Смрти:
1584. — Иван IV Грозни, руски цар. (рођ. 1533)
1956. — Николај Велимировић, владика охридски и жички. (рођ. 1880)
1965. — Фарук I, бивши египатски краљ. (рођ. 1920)
1980. — Ерих Фром, немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. (рођ. 1900)
1983. — Умберто II, бивши италијански краљ.(рођ. 1904)
Међународни дани
Март се у многим земљама света обележава као Међународни дан луткарства и дан сећања на културне и уметничке вредности, посебно у областима сценских уметности и образовања деце.
