Догађаји:
217 — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога.
1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД.
1820 —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос.
1861 — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање.
1911 — Холандски физичар Хајке Камерлин Онес је открио суперпроводност.
1924 — Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи.
1939 — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански краљ Зог избегао у Грчку.
1944 — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније.
1946 — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама.
1953. Британске власти оптужиле су Џомоа Кенијату да је умешан у активности тајне организације „Мау Мау“ и осудиле га на седам година затвора. По формирању државе Кеније 1963, Кенијата је био премијер и министар иностраних послова, а њен председник од 1964. године.
1971. У Лондону је одржан Први светски конгрес Рома, на којем је потврђен тај назив тог народа. Одлуком УН је 8. април проглашен за Светски дан Рома.
1992 — После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за експерименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979.
1992. — Палестински лидер Јасер Арафат нађен је жив у Либијској пустињи 12 сати после авионске несреће у којој су погинула тројица његових сапутника.
1993. — Македонија је примљена у УН.
1996. — СР Југославија и Македонија потписале су споразум о нормализацији односа.
2003. — Од пројектила који је амерички тенк, током рата у Ираку, испалио на хотел „Палестина“ у Багдаду, где су били страни новинари, погинули су камерман Ројтерса Тарас Процук и новинар шпанске телевизије ТВЕ 5 Јозе Коузо.
2004. — Суд у Осијеку (Хрватска) осудио је Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991. године.
2023. — У последњих 20 година 1.657 новинара је изгубило живот радећи свој посао, најопаснија дестинација била је Ирак, док је у Европи највише новинара убијено у Русији (Репортери без граница).
Рођења:
1859 — Едмунд Хусерл, немачки филозоф, оснивач феноменологије. (прем. 1938)
1912 — Соња Хени, норвешка клизачица и глумица. (прем. 1969)
1925 — Петар Денковачки, српски схиархимандрит и игуман. (према. 2005)
1937 — Момо Капор, српски књижевник, сликар, сценариста и новинар. (прем. 2010)
1938 — Кофи Анан, гански политичар и дипломата, 7. генерални секретар Организације уједињених нација. (прем. 2018)[9]
1941 — Вивијен Вествуд, енглеска модна дизајнерка и предузетница. (прем. 2022)
Смрти:
1143 — Јован II Комнин, византијски цар. (рођ. 1087)
1364 — Јован II Добри, француски краљ. (рођ. 1319)
1905. У Ђакову је умро бискуп и политичар Јосип Јурај Штросмајер. Оснивач је и покровитељ Југословенске академије знаности и умјетности (1868) и утемељитељ Загребачког свеучилишта (1874).
1922 — Ерих фон Фалкенхајн, немачки војсковођа и начелник генералштаба. (рођ. 1861)
1929 — Карл Ауер, аустријски хемичар. (рођ. 1858)
1950 — Вацлав Нижински, руски балетски играч. (рођ. 1890)
1973 — Пабло Пикасо, шпански сликар и вајар (рођ. 1881)
1984 — Пјотр Капица, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1894)
Међународни празници:
1971 — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома.