Догодило се на данашњи дан
Догађаји
1191. — У Трећем крсташком рату Енглези су под командом Ричарда Лављег срца поразили ајубидске снаге под Саладином код Арсуфа, у данашњем Израелу.
1701. — У Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као „Друга велика алијанса“.
1714. — Цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима Баденски мир којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур.
1764. — За краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх.
1778. — Француска је напала острво Доминика и заузела тамошњу британску тврђаву пре него што су Британци сазнали да је Француска ушла у Амерички рат за независност као савезник побуњених америчких колониста.
1812. — Бородинска битка, на 125 километара од Москве, била је једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су и Руси, под командом Кутузова, и Наполеон имали велике губитке. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову „Велику армију“.
1813. — Први пут је употребљен назив „Ујка Сем“ за САД, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“.
1822. — Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828.
1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије.
1901. — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка.
1913. — Краљ Петар I Карађорђевић потписао је Прокламацију о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији у Рибарској Бањи код Крушевца.
1936. — У Хобартском зоолошком врту угинуо је последњи торбарски вук, познат као „Бенџамин“. С њим је изумрла ова врста.
1940. — Немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи.
1944. — Јединице НОВЈ ушле су у Врање, који су Бугари претходно напустили.
1962. — Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе с Кином и Северним Вијетнамом.
1964. — У месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георгеа Георгију-Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап.
1975. — Завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север земље.
1986. — Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца.
1990. — Група албанских делегата из распуштеног сазива Скупштине САП Косова на скупу у Качанику изгласала је „Устав Републике Косово“ (који је постао познат као Качанички устав), чиме је са албанске стране дезавуисан у то време још увек важећи Устав САП Косова.
1990. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
1991. — У Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон.
1994. — У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину.
1996. — Тупак Амару Шакур је рањен у пуцњави док се возио колима у Лос Анђелесу.
1999. — У земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих преко 40 година, погинуло је 101 лице.
2001. — У нигеријском граду Џос избили су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља, убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено.
2011. — У авионској несрећи код Јарославља у Русији погинуле су 44 особе, међу којима и хокејаши Локомотиве Јарославље.
Рођења
1533. — Елизабета I, краљица Енглеске и Ирске (1558—1603). (прем. 1603)
1726. — Франсоа-Андре Филидор, француски композитор и шахиста. (прем. 1795)
1829. — Фридрих Кекуле, немачки хемичар. (прем. 1896)
1860. — Бака Мозес, америчка сликарка. (прем. 1961)
1909. — Елија Казан, грчко-амерички редитељ, сценариста, продуцент, глумац и књижевник. (прем. 2003)
1911. — Тодор Живков, бугарски политичар и државник. (прем. 1998)
1914. — Џејмс ван Ален, амерички физичар. (прем. 2006)
1917. — Џон Корнфорт, аустралијско-британски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1975). (прем. 2013)
1930. — Бодуен I од Белгије, белгијски краљ (1951—1993). (прем. 1993)
1930. — Сони Ролинс, амерички џез саксофониста и композитор. (прем. 2026)
1936. — Бади Холи, амерички музичар. (прем. 1959)
1940. — Дарио Арђенто, италијански редитељ, продуцент, сценариста и филмски критичар.
1944. — Бора Милутиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1947. — Глорија Гејнор, америчка музичарка.
1948. — Дамир Шолман, хрватски кошаркаш. (прем. 2023)
1950. — Џули Кавнер, америчка глумица и комичарка.
1953. — Милан Дамњановић, српски је физичар, редовни професор и предводник групе „НаноЛаб“ за квантну, математичку и нанофизику на Физичком факултету Универзитета у Београду и редовни члан САНУ.
1954. — Корбин Бернсен, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
1955. — Мира Фурлан, хрватска глумица и певачица. (прем. 2021)
1958. — Горан Хаџић, српски политичар. (прем. 2016)
1965. — Дарко Панчев, македонски фудбалер.
1968. — Марсел Десаи, француски фудбалер.
1969. — Владимир Батез, српски одбојкаш и политичар.
1972. — Маркус Минх, немачки фудбалер.
Смрти
355. — Силван, римски војсковођа и узурпатор.
1566. — Никола Шубић Зрински, хрватски бан.
1788. — Коча Анђелковић, вођа српских добровољаца у аустријско-турском рату.
1907. — Сили Придом, француски књижевник (рођ. 1839)
1929. — Владимир Матијевић, српски трговац, добротвор и оснивач најзначајнијих организација Срба у Хрватској и Аустроугарској.
1944. — Марко Дошен, хрватски политичар (рођ. 1859)
1949. — Хосе Клементе Ороско, мексички сликар.
1983. — Борис Хагелин, шведски проналазач и шифрант (рођ. 1892)
1985. — Ђерђ Поја, мађарски математичар. (рођ. 1887)
1995. — Радивоје Лола Ђукић, режисер и комедиограф (рођ. 1923)
1997. — Мобуту Сесе Секо, председник и диктатор Заира од 1965. до 1997. када га је са власти збацио Лоран Кабила.
2008. — Дино Дворник, хрватски певач (рођ. 1964)