Догађаји:
533 — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор.
1260 — Кублај-кан постаје владар Монголског царства.
1789 — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година.
1855 — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе.
1860 — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.
1904 — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану.
1930 — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности.
1936 — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије.
1941 — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I.
1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете „V-1“ и „V-2“. Трупе САД ослободиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен.
1954 — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру.
1955 — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет.
1961 — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод „Меркјури“, прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард.
1978 — Терористичка организација „Црвене бригаде“ саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима.
1981 — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору „Мејз“ у Северној Ирској од последица штрајка глађу.
1996 — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста.
1999 — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора.
2001 — Припадници побуњеничке групе „Унита“ у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила.
2003 — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији „Сабља“ а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу.
2003 – Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око 800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 људи, где већина чека суђење
2006 – Угашен је Трећи канал Радио-Телевизије Србије (РТС 3К)
Рођења:
1747 — Леополд II, цар Светог римског царства. (прем. 1792)
1813 — Серен Кјеркегор, дански филозоф, теолог и песник, познат као зачетник филозофије егзистенцијализма. (прем. 1855)
1818 — Карл Маркс, немачки филозоф, политички економиста, историчар, новинар, социолог, критичар капитализма и теоретичар социјалистичке мисли. (прем. 1883)
1846 — Хенрик Сјенкјевич, пољски новинар и писац, добитник Нобелове награде за књижевност (1905). (прем. 1916)
1883 — Петар Коњовић, српски композитор. (прем. 1970)
1921 — Артур Ленард Шолоу, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1981). (прем. 1999)
1939 — Јован Зебић, српски политичар и економиста. (прем. 2007)
1940 — Ленс Хенриксен, амерички глумац и уметник.
1943 — Мајкл Пејлин, енглески глумац, комичар, сценариста, редитељ,и писац.
1944 — Џон Рис Дејвис, велшки глумац.
1945 — Часлав Оцић, српски макроекономиста, универзитетски професор у пензији и редовни члан Српске академије наука и уметности.
1947 — Војкан Борисављевић, српски композитор и диригент. (прем. 2021)
1957 — Ричард Е. Грант, енглески глумац.
1960 — Светислав Буле Гонцић, српски глумац.
1961 — Александар Аца Илић, српски певач.
1963 — Џејмс Лабри, канадски музичар, најпознатији као певач групе Dream Theater
1970 — Зорана Михајловић, српска политичарка и економисткиња.
1975 — Мина Костић, српска певачица.
1981 — Крејг Дејвид, енглески музичар, ди-џеј и музички продуцент.
1984 — Јелена Пудар, српска певачица, најпознатија као чланица групе Неверне бебе.
1988 — Адел, енглеска музичарка.
1988 — Фатос Бећирај, црногорски фудбалер.
1989 — Крис Браун, амерички певач, плесач и глумац.
1989 — Фран Пилепић, хрватски кошаркаш.
1989 — Секу Саного, фудбалер из Обале Слоноваче.
1992 — Горан Чаушић, српски фудбалер.
1993 — Амануел Диреса, канадски кошаркаш.
1997 — Дарко Тодоровић, босанскохерцеговачки фудбалер.
1998 — Арина Сабаленка, белоруска тенисерка.
2003 — Карлос Алкараз, шпански тенисер.
Смрти:
311 — Галерије, римски цар (рођ. отприлике 250)
1705 — Леополд I, римско-немачки цар. (рођ. 1640)
1821 — Наполеон I Бонапарта, француски цар. (рођ. 1769).
1977 — Лудвиг Ерхард, немачки државник и економиста. (рођ. 1897)
1992 — Жан-Клод Паскал, француски шлагер певач и победник на песми Евровизије 1961. године. (рођ. 1927).
1993 — Ирвинг Хоу, амерички писац и интелектуалац. (рођ. 1920)
1995 — Михаил Ботвиник, руски шаховски велемајстор. (рођ. 1911)
2003 — Валтер Сисулу, један од ветерана у борби против белаца у Јужној Африци (рођ. 1912)
МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИЦИ:
Светски дан борбе против астме