Догађаји:
1413 — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I.
1596 — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.
1809 — Вођена битка код Ваграма у оквиру Наполеонових ратова.
1811 — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
1830 — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.
1865 — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.
1865 — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине – две миље на сат.
1875 — Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар—Невесиње почела је Невесињска пушка устанак против османске власти у Херцеговини.
1932 — Антонио де Оливеира Салазар је постао премијер Португалије.
1943 — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка.
1946 — Луј Реар, у Паризу представио бикини.
1951 — Основан Веслачки клуб Партизан
1959 — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.
1975 — Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону.
Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.
1977 — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута.
1980 — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.
1990 — Скупштина СР Србије усвојила „Закон о престанку рада Скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово и Извршног већа Скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово“ (Службени гласник СРС, бр. 33/90).
1994 — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.
1996 — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије.
2001 — Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду.
Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.
Рођења:
1717 — Педро III од Португалије, краљ Португалије (1777—1786). (прем. 1786)
1857 — Клара Цеткин, немачка социјалистичка политичарка и борац за женска права. (прем. 1933)
1879 — Двајт Дејвис, амерички тенисер и политичар, оснивач Дејвис купа. (прем. 1945)
1880 — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор. (прем. 1940)
1885 — Андре Лот, француски сликар, представник кубизма. (прем. 1962)
1889 — Жан Кокто, француски песник, писац, драматург, сликар, дизајнер и редитељ. (прем. 1963)
1891 — Тин Ујевић, хрватски песник. (прем. 1955)
1911 — Жорж Помпиду, француски политичар, председник Француске (1969—1974). (прем. 1974)
1928 — Стеван Раичковић, српски песник, писац и преводилац. (прем. 1992)
1929 — Јован Рашковић, српски психијатар и политичар, оснивач СДС-а у Хрватској. (прем. 1992)
1939 — Павел Морозенко, совјетски и руски глумац. (прем. 1991)
1946 — Герард ‘т Хофт, холандски теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1999).
1948 — Алојз Петерле, словеначки политичар и дипломата, премијер Словеније (1990—1992
1949 — Ед О’Рос, амерички глумац.
1953 — Никола Матијашевић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер.
1960 — Пруит Тејлор Винс, амерички глумац.
1961 — Златко Сарачевић, хрватски рукометаш и рукометни тренер. (прем. 2021)[15]
1964 — Миодраг Стојковић, српски генетичар.
1966 — Ђанфранко Цола, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1968 — Мајкл Сталбарг, амерички глумац.
1968 — Алекс Циле, швајцарски бициклиста.
1969 — РЗА, амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и глумац.
1973 — Исидора Минић, српска глумица.
1975 — Ернан Креспо, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.
1975 — Ај Сугијама, јапанска тенисерка.
1976 — Нуно Гомеш, португалски фудбалер.
2005 — Сомбр, амерички певач
Смрти:
1793 — Александер Рослин, шведски сликар (рођ. 1718).
1833 — Жозеф Ниепс, француски хемичар (рођ. 1765)
1889 — Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности (рођ. 1822).
1958 — српски патријарх Викентије Проданов (рођ. 1890).
1969 — Валтер Гропијус, немачки архитекта, оснивач Баухауса (рођ. 1883).
2017 — Миливоје Мића Марковић, српски композитор, кларинетиста и саксофониста (рођ. 1939).