Петак, 31. јул 2026. 09:36

Петак, 31.07.2026. 09:36

Догодило се на данашњи дан – 31. јул

Догодило се на данашњи дан – 31. јул

АИ генерисано

Подели:

Догађаји:

1201 — Јован Комнин Дебели је на кратко преузео византијски престо од Алексија III Анђела, али је ускоро ухваћен и погубљен.

 

Фото: Википедија

1423 — Енглеска и бургундска војска су у Стогодишњем рату поразили Французе у бици код Кравана близу Осера.
1498 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад.

 

Фото: Википедија

1648 — У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике.
1658 — Велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији.

 

Фото: Википедија

1789 — Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији.
1849 — У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848.
1914 — Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник „Иманитеа“, касније листа француских комуниста.
1917 — Британском артиљеријском ватром започела је битка код Пашендала.
1919 — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република.
1941 — Немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја.
1944 — Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једне од најчитанијих књига у свету.
1954 — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара.
1959 — Група баскијских студената је основала сепаратистичку организацију ЕТА.
1964 — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца.
1969 — Папа Павле VI стигао у Уганду, у прву папску посету Африци.

 

Фото: Википедија

1971 — Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца.
1990 — Донета одлука о расписивању референдума о аутономији Срба у Хрватској.
1991 — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.
1993 — Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку.
1994 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида.
2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ.
2002 — На основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна.
2003 — Министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље.
Хашки трибунал осудио Србина Миломира Стакића на доживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор.
Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 km на сат.

Рођења:

1800 — Фридрих Велер, немачки хемичар. (прем. 1882)

 

Фото: Википедија

1875 — Жак Вијон, француски сликар и графичар. (прем. 1963)
1901 — Жан Дибифе, француски сликар, графичар и вајар. (прем. 1985)
1912 — Милтон Фридман, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију (1976). (прем. 2006)
1914 — Марио Бава, италијански редитељ, сценариста, кинематограф и техничар специјалних ефеката . (прем. 1980)
1914 — Луј де Финес, француски глумац и комичар. (прем. 1983)
1919 — Примо Леви, италијански хемичар и књижевник. (прем. 1987)
1931 — Ник Болетери, амерички тениски тренер. (прем. 2022)
1947 — Ричард Грифитс, енглески глумац. (прем. 2013)
1951 — Ивон Гулагонг, аустралијска тенисерка.
1955 — Миховил Накић, хрватски кошаркаш.
1956 — Мајкл Бин, амерички глумац.
1962 — Весли Снајпс, амерички глумац, редитељ, продуцент и писац.
1963 — Џунџи Ито, јапански цртач стрипова.
1963 — Фетбој Слим, енглески музичар, музички продуцент и ди-џеј.
1964 — Вендел Алексис, амерички кошаркаш.
1965 — Џеј-Кеј Роулинг, британска књижевница, сценаристкиња и продуценткиња.
1969 — Антонио Конте, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1971 — Владимир Кузмановић, српски кошаркаш.
1973 — Абдул Азиз ел Катран, фудбалер из Саудијске Арабије.
1976 — Пауло Ванчоп, костарикански фудбалер и фудбалски тренер.
1978 — Хосе Гонзалез, шведски музичар.
1980 — Хари Потер, измишљени лик из истоименог серијала романа.
1982 — Анабел Медина Гаригес, шпанска тенисерка.
1982 — Марк Лопез, шпански тенисер.
1988 — Чарли Карвер, амерички глумац.
1989 — Викторија Азаренка, белоруска тенисерка.
1996 — Тамара Радовановић, српска глумица и музичарка.

Смрти:

1556 — Игнасио де Лојола, оснивач католичког језуитског реда 1534, шпански официр и свештеник.
1648 — Вук Мандушић, српски јунак.
1784 — Дени Дидро, француски филозоф и писац.
1849 — Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар.
1886 — Франц Лист, мађарски композитор, пијаниста и диригент.
1914 — Жан Жорес, француски политичар и историчар.
1944 — Антоан де Сент Егзипери, француски књижевник.
1967 — Вивијен Ли, енглеска глумица
1997 — Бао Дај, вијетнамски цар.
2001 — Франциско Коста Гомес, португалски председник .
2009 — Боби Робсон, енглески фудбалер и тренер. (рођ. 1933)
2010 — Феликс Пашић, српски позоришни критичар и публициста.
2011 — Љубиша Стојановић Луис, џез-фолк певач.
2024 — Исмаил Ханије, вођа Хамаса.