Догађаји:
321 — Римски цар Константин I, први римски хришћански владар, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда.
1583 — Руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бољарима добио је назив Грозни.
1608 — Француски истраживач Самјуел де Шамплен основао је канадски град Квебек.
1775 — Генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност.
1848 — Покренут аустријски дневни лист Штампа (Die Presse).
1849 — Француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија IX.
1866 — Пруска војска под командом Хелмута фон Молтека је у бици код Садове поразила аустријску војску под командом Лудвига фон Бенедека.
1881 — Под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира.
Почела изградња Српских железница
1940 — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке. Французи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара.
1944 — совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.
1954 — У Великој Британији је укинуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата.
1962 — Алжир је стекао независност после 132 године француске колонијалне власти.
1969 — Један од оснивача енглеске рок групе „Ролингстонс“ Брајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге.
1972 — Индија и Пакистан су потписали мировни споразум, чиме је окончан сукоб изазван 1971. грађанским ратом у Источном Пакистану (Бангладеш).
1987 — Клаус Барби, локални шеф Гестапоа, назван „касапин из Лиона“, осуђен је у Француској на доживотну робију.
1988 — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника.
1996 — Председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова, и тиме започео други председнички мандат.
2001. Руски авион „Тупољев Ту-154“ срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде.
На првом појављивању пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.
Рођења:
1423 — Луј XI, француски краљ (1461—1483). (прем. 1483)
1854 — Леош Јаначек, чешки композитор. (прем. 1928)
1883 — Франц Кафка, чешко-аустријски писац. (прем. 1924)
1898 — Михаило Андрејевић, српски лекар, фудбалер и истакнути фудбалски радник. (прем. 1989)
1914 — Олга Поповић-Дедијер, српска лекарка и учесница Народноослободилачке борбе. (прем. 1943)
1921 — Сузан Питерс, америчка глумица. (прем. 1952)
1930 — Карлос Клајбер, аустријски диригент. (прем. 2004)
1937 — Милован Данојлић, српски писац. (прем. 2022)
1937 — Том Стопард, енглески драматург и сценариста. (прем. 2025)
1939 — Љубивоје Ршумовић, српски песник.
1943 — Куртвуд Смит, амерички глумац.
1946 — Боло Јен, кинески глумац, мајстор борилачких вештина и бодибилдер.
1947 — Роб Ренсенбринк, холандски фудбалер. (прем. 2020)
1952 — Лора Браниган, америчка музичарка и глумица. (прем. 2004)
1953 — Драган Великић, српски писац.
1960 — Винс Кларк, енглески музичар.
1962 — Томас Гибсон, амерички глумац и редитељ.
1962 — Том Круз, амерички глумац и продуцент.
1964 — Јардли Смит, америчка глумица.
1965 — Кони Нилсен, данска глумица.
1968 — Уликс Фехмиу, српски глумац.
1969 — Шони Смит, америчка глумица и певачица.
1970 — Зоран Стевановић, српски кошаркаш.
1971 — Џулијан Асанж, аустралијски новинар и активиста, оснивач интернет сајта Викиликс.
1971 — Бенедикт Вонг, енглески глумац.
1971 — Гаврило Пајовић, црногорски кошаркаш
1972 — Владимир Кецмановић, српски писац и сценариста.
1975 — Вук Јеремић, српски политичар и дипломата, председник Генералне скупштине Уједињених нација (2012—2013).
1987 — Себастијан Фетел, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1.
Смрти:
1642 — Марија Медичи, француска краљица (рођ. 1573)
1904 — Теодор Херцл, оснивач и лидер ционистичког покрета, пореклом из Земуна (рођ. 1860)
1918 — Мехмед V, претпоследњи султан Османског царства 1909-1918. (рођ. 1844)
1935 — Андре Ситроен, француски инжењер, оснивач фабрике аутомобила Ситроен (рођ. 1878)
1952 — Влада Илић, градоначелник Београда, један од најбогатијих индустријалаца Југославије, зачетник индустрије гајтана у Лесковцу (рођ. 1882)
1971 — Џим Морисон, певач, вођа групе The Doors (рођ. 1943)
2025 — Диого Жота, португалски фудбалер (рођ. 1996)