Догађаји
585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара.
1522 — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака.
1812 — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат.
1834 — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику.
1905 — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту.
1934 — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле.
1937 — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије.
1940 — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничких снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника.
1961 — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.
1971 — СССР лансирао космички брод у правцу Марса.
1976 — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба.
Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године.
1982 — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године.
1986 — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“.
1987 — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом „Цесна“ од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.
1991 — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат.
1995 — У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи.
Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа.
На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље – била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“.
1997 — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.
1998 — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила.
1999 — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања.
2001 — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација.
2002 — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације.
2004 — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.
2008 — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.
Рођења:
1738 — Жозеф Гијотен, француски лекар и политичар, најпознатији као изумитељ гиљотине. (прем. 1814)
1759 — Вилијам Пит Млађи, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства у два наврата. (прем. 1806)
1786 — Луис Маклејн, амерички правник и политичар, 12. државни секретар САД. (прем. 1857)
1879 — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер и доктор техничких наука. (прем. 1958)
1884 — Едвард Бенеш, чешки политичар, 2. председник Чехословачке. (прем. 1948)
1889 — Ричард Рети, аустроугарски и касније чехословачки шахиста, шаховски писац и састављач шаховских студија. (прем. 1929)
1923 — Ђерђ Лигети, мађарско-аустријски композитор. (прем. 2006)
1931 — Карол Бејкер, америчка глумица.
1932 — Александар Гаврић, српски глумац. (прем. 1972)
1933 — Зелда Рубинстејн, америчка глумица и активисткиња за људска права. (прем. 2010)
1938 — Џери Вест, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2024)
1945 — Џон Фогерти, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе -Creedence Clearwater Revival.
1951 — Велимир Илић, српски политичар, оснивач и председник Нове Србије.
1962 — Бранко Ђурић Ђуро, босанскохерцеговачки глумац, комичар, редитељ и музичар.
1966 — Миљенко Јерговић, босанскохерцеговачко-хрватски књижевник.
1966 — Ешли Лоренс, америчка глумица.
1967 — Глен Рајс, амерички кошаркаш.
1968 — Кајли Миног, аустралијска музичарка и глумица.
1985 — Кери Малиган, енглеска глумица.
1988 — Зоран Поповић, српски фудбалски голман
Смрти:
1843 — Ноа Вебстер, амерички филолог и лексикограф.
1937 — Алфред Адлер, аустријски психолог, један од Фројдових следбеника.
1944 — Тихомир Ђорђевић, српски етнолог и фолклориста.
1972 — Војвода од Виндзора, абдицирани енглески краљ Едвард VIII.