Данас је тешко замислити свет без суперхероја. Филмови о њима зарађују милијарде долара, њихова лица налазе се на мајицама, играчкама и школским торбама, а деца одрастају маштајући да имају натприродне моћи.
Међутим, много пре него што су Марвелови и DC јунаци завладали популарном културом, Европа је имала своје хероје. Они нису летели, нису испаљивали ласере из очију нити су спасавали планету од ванземаљаца. Њихово најјаче оружје били су знање, храброст и радозналост.
Један од најпознатијих међу њима био је Аликс, јунак којег је створио Жак Мартен, рођен 27. јула 1921. године. За многе љубитеље стрипа, Мартен је био далеко више од цртача. Био је човек који је историју претворио у авантуру.
Од сирочета до хероја античког света
Када се Аликс први пут појавио 1948. године, читаоци су добили нешто што до тада није било уобичајено. Главни јунак није био магични ратник нити митско биће. Био је млади Гало-Римљанин који путује кроз свет антике, упада у завере, открива тајне цивилизација и суочава се са опасностима које би и одраслима уливале страх.
Радња се одвијала у време Јулија Цезара, а читаоци су кроз причу упознавали Рим, Египат, Картагину и друге велике цивилизације старог света.
За разлику од многих стрипова тог доба, историјска тачност била је Мартенова опсесија.
Пре него што би нацртао храм, брод или улицу, пажљиво је проучавао археолошке изворе. Због тога су његови стрипови често били ближи историјском документу него класичној забави.
Стрип због којег су деца заволела историју
Данас се често говори да је тешко заинтересовати младе за прошлост. Мартен је то успевао без проблема. Генерације европске деце први пут су чуле за Римско царство, фараоне или античке градове управо захваљујући Аликсу. Многи археолози, историчари и професори касније су признавали да су љубав према историји открили читајући његове стрипове.
То је вероватно највећи комплимент који један аутор може да добије. Мало је књига које су натерале децу да пожеле да копају по древним рушевинама уместо да јуре за лоптом.
Суперхерој без супермоћи
Оно што Аликса чини занимљивим и данас јесте чињеница да нема никакве натприродне способности. Не може да лети. Не поседује чаробно оружје. Не носи маску. Не спасава свет једним ударцем. Он побеђује зато што размишља. Управо је то била суштина европске традиције стрипа. Херој није био најјачи човек у просторији. Био је најсналажљивији, најупорнији и најспремнији да учи.
Данас, када су публика навикла на спектакуларне ефекте и суперхеројске битке, такав приступ делује готово необично. Можда је најзанимљивије питање које Мартенова дела постављају савременом читаоцу следеће:
Ко су данас наши хероји?
Средином двадесетог века многи дечаци и девојчице маштали су да постану истраживачи, археолози, морепловци или научници. Велике авантуре биле су повезане са откривањем непознатог света. Данас су најпознатије личности често инфлуенсери, ријалити звезде или креатори садржаја на друштвеним мрежама.
Наравно, свако време има своје узоре. Али занимљиво је приметити колико су се снови деце променили за само неколико деценија. Некада је машта водила према изгубљеним храмовима и древним цивилизацијама. Данас чешће води према екранима.
Зашто је Жак Мартен и даље важан?
Иако је свет стрипа данас потпуно другачији, утицај Жака Мартена и даље је видљив. Његов рад инспирисао је бројне европске ауторе и показао да стрип може бити и образован, и узбудљив, и визуелно спектакуларан у исто време.
У ери кратких видео-снимака и садржаја који траје неколико секунди, његова дела подсећају на нешто важно: највеће авантуре не почињу супермоћима. Почињу радозналошћу.
А управо је радозналост била највећа супермоћ Аликса – хероја који је постојао много пре него што су суперхероји завладали светом.