1881. – Румунија је постала краљевина, а краљем је проглашен Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген.
1892. – Умро је најутицајнији амерички песник 19. века Волт Витман (Walt Whitman), аутор чувене збирке „Влати траве“.
1893. – Рођен је Палмиро Тољати (Togliatti), један од оснивача Комунистичке партије Италије и утемељивач концепције „италијанског пута у социјализам“.
1913. – После дуге опсаде, Бугари су у Првом балканском рату уз помоћ војске Србије освојили турски град Једрене.
1911. – Рођен је амерички писац Томас Ленијер Вилијамс, познатији као Тенеси Вилијамс, аутор драма „Трамвај назван жеља“ и „Мачка на усијаном лименом крову“.
1923. – Умрла је француска глумица Сара Бернар (Sarah Bernhardt) која је обележила позоришну епоху као највећа трагичарка свог доба.
1945. – После тешких борби, америчке трупе су у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима.
1953. – Амерички микробиолог Џонас Едвард Салк објавио је проналазак вакцине против дечје парализе.
1971. – Шеик Муџибур Рахман прогласио је Источни Пакистан независном државом Бангладеш.
1973. – Умро је енглески писац, глумац и певач Ноел Кауард (Coward), свестрани мајстор позорнице.
1979. – Председник Египта Анвар ел Садат и премијер Израела Менахем Бегин потписали су у Вашингтону први мировни уговор јеврејске државе и једне арапске земље.
1984. – Југословенски и српски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца након Другог светског рата, извршио је самоубиство у Београду.
2006. – На ванредним парламентарним изборима у Украјини највише гласова је освојила Партија региона Виктора Јануковича.
2011. – У Лондону је протестовало 100.000 људи због владиних мера штедње и смањења јавних трошкова.
2015. – Умро је шведски песник Томас Транстремер, добитник Нобелове награде за књижевност 2011. године.
2018. – У пожару у тржном центру у руском граду Кемерову погинуле су 64 особе, од којих 41 дете.
2019. – Европски парламент подржао је директиву којом се од 2021. на нивоу ЕУ укида полугодишње померање сата.
2024. – Умрла је Слађана Милошевић, икона југословенског новог таласа и авангардна уметница.
Џозеф Кемпбел – путник кроз митове
Џозеф Кемпбел је рођен 26. марта 1904. године у Њујорку, САД у породици са ирским и француским коренима. Од малих ногу био је опчињен причама и легендама, проводећи сате у читању митова древних народа и слушајући приче о херојима и чудесним догађајима. Његова радозналост према симболима и архетиповима обликовала је ток његовог живота.
Кемпбел је студирао на Универзитету Колумбија, где је упознао класичну књижевност, филозофију и религијске студије. Већ као студент осетио је да постоји дубљи ред у митским причама различитих култура и да се кроз њих могу открити универзални мотиви који повезују човечанство кроз време и простор.
Током живота, Кемпбел је посветио године путовањима, истраживању и упоређивању митова из целог света. У својој најпознатијој књизи The Hero with a Thousand Faces (Херој са хиљаду лица) идентификовао је универзалне фазе херојског пута – од позива на авантуру, кроз суочавање са страхом и искушењима, до повратка са новим знањем и мудрошћу. Ова структура постала је основни образац за филмску и књижевну уметност.
Утицај на културу и филм
Џозеф Кемпбел је своје теорије учинио доступним широј публици и науци, али његов рад је првенствено оживео у уметности. Џорџ Лукас, стварајући Star Wars, отворио је врата својој машти користећи Кемпбелов модел херојског пута за развој ликова и приче, док су многи редитељи, писци и уметници током деценија користили његове увиде као инспирацију за креирање незаборавних светова и митских ликова.
Џозеф Кемпбел је био тих, дубоко посвећен и промишљен човек, често окружен библиотекама и бележницама. Његова љубав према митологији није била само академска, већ дубоко лична – он је веровао да митови нису само приче прошлости, већ путокази за разумевање сопственог живота и психичких дубина људског бића.
Џозеф Кемпбел је умро 6. октобра 1990. године, али његова визија остаје жива кроз књиге, предавања, филмове и инспиративне радове који повезују мит, психологију и уметност. Његово наслеђе нас подсећа да у сваком хероју – било у књизи, филму или у самом човеку – лежи универзална прича о путовању, искушењу и мудрости.