Догађаји:
1430 — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи.
1498 — На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци.
1514 — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен.
1526 — Папа Климент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V.
1533 — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално.
1618 — Чешки протестанти су избацили кроз прозор Прашке градске већнице намеснике хабзбуршког цара Фердинанда II.
1706 — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе.
1915 — Италија објавила рат Аустроугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату.
1920 — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији.
1934 — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу.
1939 — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји.
1945 — Немачки нацистички лидер и шеф СС-а Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц.
1949 — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом.
1967 — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове.
1971 — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи.
1977 — Отворен Музеј афричке уметности (Београд)
1994 — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке.
1997 — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами.
1999 — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке.
Авиони НАТО „графитним“ бомбама изазвали нестанак струје у готово целој Србији.
2002 — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 °C.
2007 — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије.
2008 — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација.
2024 — Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију 78/282 о геноциду у Сребреници (са 84 гласова за, 19 против, 68 уздржаних, а 22 није гласало), којом је установљен Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995.
Рођења:
1707 — Карл фон Лине, шведски ботаничар, зоолог и лекар. (прем. 1778)
1848 — Ото Лилијентал, немачки инжењер и проналазач, један од пионира ваздухопловства. (прем. 1896)
1890 — Херберт Маршал, енглески глумац. (прем. 1966)
1908 — Џон Бардин, амерички физичар, двоструки добитник Нобелове награде за физику (1956, 1972). (прем. 1991)
1926 — Зоран Глушчевић, српски књижевник, преводилац, књижевни и ликовни критичар и есејиста.. (прем. 2011)
1933 — Миодраг Вартабедијан, српски дизајнер и графичар. (прем. 2009)
1933 — Џоун Колинс, енглеска глумица и списатељица
1941 — Јован Аћин, српски редитељ и сценариста. (прем. 1991)
1941 — Дејан Патаковић, српски новинар, карикатуриста и хумориста. (прем. 2019)
1942 — Милутин Мркоњић, српски политичар и грађевински инжењер. (прем. 2021)
1944 — Џон Њуком, аустралијски тенисер.
1951 — Анатолиј Карпов, руски шахиста.
1951 — Анатолиј Аркадјевич Турилов, руски историчар и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности.
1951 — Андонис Самарас, грчки политичар, премијер Грчке (2012—2015).
1961 — Данијеле Масаро, италијански фудбалер.
1966 — Звонко Пантовић Чипи, српски музичар, најпознатији као оснивач и фронтмен групе Освајачи.
1972 — Рубенс Барикело, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1.
1974 — Горан Јагодник, словеначки кошаркаш.
1975 — Михаило Јевтић, српски је глумац, писац и музичар. Глумио Мишу у филмовима „Жикина династија“
1979 — Ардијан Ђокај, црногорски фудбалер.
1980 — Теофанис Гекас, грчки фудбалер.
1984 — Уго Алмеида, португалски фудбалер
1985 — Тејмураз Габашвили, руски тенисер.
1988 — Петар Стругар, црногорско-српски глумац и ТВ водитељ.
Смрти:
1498 — Ђироламо Савонарола, италијански верски и политички реформатор. (рођ. 1452)
1886 — Леополд фон Ранке, немачки историчар. (рођ. 1795)
1906 — Хенрик Ибзен, норвешки драмски писац.
1937 — Џон Рокфелер, амерички мултимилионер.
1945 — Хајнрих Химлер, немачки војсковођа. (рођ. 1900)