1556. — Кантерберијски надбискуп Томас Кранмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери I.
1804. — Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада „доживотни конзул“, реформисао правосуђе.
1871. — Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства.
1884. — У Француској легализовани синдикати.
1918. — Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату.
1919. — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. Совјетска влада поднела оставку 1. августа, а власт преузеле десно оријентисане социјалдемократе.
1952. — Кваме Нкрума постао премијер Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе.
1963. — Трансфером 27 последњих заточеника затворен је „Алкатраз„, по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска.
2002. — Папа Јован Павле II први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу.
Рођења:
1685. — Јохан Себастијан Бах, немачки композитор. (прем. 1750)
1839. — Модест Мусоргски, руски композитор. (прем. 1881)
1949. — Славој Жижек, словеначки филозоф и социолог.
1960. — Аиртон Сена, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1. (прем. 1994)
Смрти:
1762. — Никола Луј де Лакај, француски астроном (рођ. 1713)
1772. — Александар Кокоринов, руски архитекта и професор (рођ. 1726)
1936. — Александар Глазунов, руски композитор. (рођ. 1865)
Празници и дани сећања:
Међународни дан за елиминацију расне дискриминације;
Светски дан поезије;
Светски дан шума;
Светски дан особа са Дауновим синдромом;
Дан независности Намибије (од Јужноафричке Републике 1990. године)