Догађаји:
753. п. н. е. — Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим.
Фото: Википедија
1836 — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД.
1856 — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време.
1924 — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.
1960 — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију.
1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда „Ушће“ у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду.
2004 — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу „Сандеј тајмс“ открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.
Рођења:
1816 — Шарлот Бронте, енглеска књижевница. (прем. 1855)
1828 — Иполит Тен, француски теоретичар уметности и историчар. (прем. 1893)
1882 — Перси Вилијамс Бриџман, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1946). (прем. 1961)
1889 — Паул Карер, швајцарски органски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1937). (прем. 1971)
1915 — Ентони Квин, мексичко-амерички глумац, редитељ, продуцент, сликар и писац. (прем. 2001)
1923 — Џон Мортимер, енглески адвокат, драматург, сценариста и писац. (прем. 2009)
1926 — Елизабета II, британска краљица (1952—2022). (прем. 2022)[2]
Смрти:
1142 — Пјер Абелар, француски филозоф и теолог. (рођ. 1079)
1509 — Хенри VII, енглески краљ. (рођ. 1457)
1699 — Жан Расин, француски песник и аутор драма. (рођ. 1639)
1736 — Еуген Савојски, аустријски војсковођа. (рођ. 1663)
1867 — Платон Атанацковић, српски епископ и писац. (рођ. 1788)[3]
1910 — Марк Твен, амерички књижевник. (рођ. 1835)
1918 — Манфред фон Рихтхофен, Црвени Барон, немачки пилот. (рођ. 1892)
1965 — Едвард Виктор Еплтон, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1892)