Догађаји:
1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго.
1933 — Канцелар Немачке Адолф Хитлер укинуо синдикате.
1945 — Совјетске трупе освојиле Берлин, у Другом светском рату.
1951 — Савет Европе прихватио Западну Немачку као пуноправног члана.
1953 — Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана.
1953 — Краљ Фејсал II званично преузео власт у Ираку.
1960 — Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору је написао три књиге које су постале бестселери.
1965 — У употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике.
1967 — У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам.
1970 — Америчка Национална гарда на универзитету Кент је пуцала у студенте који су протестовали против Вијетнамског рата и убила њих четворо.
1990 — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи.
1992 — Окупација Хрватске војске српског села Нос Калик у Далмацији.
1993 — Председник Републике Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније је одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а рат у Босни настављен.
1994 — Нелсон Мандела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци.
1995 — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.
1999 — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила „графитне бомбе“ које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку.
2000 — У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. Затвореници у наредном периоду пуштани у мањим групама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени.
2001 — Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу „Тимочка крими-ревија“ да је у пролеће 1999. из реке Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову.
2001 – Бивши припадник Кју-клукс-клана Томас Блантон осуђен на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Алабама 1963, која је за последицу имала смрт четири црнкиње.
2003 — Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку.
2004 — Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања.
2014 — У пожару у згради Дома синдиката у Одеси, на југоистоку Украјине, погинуло је 48 проруских демонстраната док је више од 200 рањено док су припадници украјинских радикалних десничарских организација убацивали Молотовљеве коктеле, а неке од њих су палицама ударали.
Рођења:
1729 — Катарина Велика, руска царица немачког порекла. (прем. 1796)
1852 — Пера Тодоровић, српски новинар, писац и политичар. (прем. 1907)
1860 — Теодор Херцл, аустроугарски новинар, драматург, политички активиста и писац, познат као зачетник ционистичког покрета. (прем. 1904)
1885 — Хеда Хопер, америчка глумица и новинарка. (прем. 1966)
1903 — Бенџамин Спок, амерички педијатар. (прем. 1998)
1935 — Луис Суарез, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
1936 — Норма Алеандро, аргентинска глумица.
1943 — Мустафа Надаревић, босанскохерцеговачки глумац и редитељ. (прем. 2020)
1946 — Дејвид Суше, енглески глумац.
1950 — Мухарем Сербезовски, македонско-босанскохерцегоачки певач, писац, преводилац и политичар.
1952 — Кристин Барански, америчка глумица, певачица и продуценткиња.
1970 — Бојан Пајтић, српски политичар и правник.
1972 — Двејн Џонсон, амерички глумац, продуцент и рвач.
1975 — Дејвид Бекам, енглески фудбалер
1980 — Ели Кемпер, америчка глумица и комичарка.
1981 — Тијаго Мендеш, португалски фудбалер.
1983 — Тина Мазе, словеначка алпска скијашица.
1984 — Табо Сефолоша, швајцарски кошаркаш.
1985 — Лили Ален, енглеска музичарка.
1987 — Филип Филиповић, српски ватерполиста.
1990 — Ивана Максимовић, српска стрелкиња.
1990 — Пол Џорџ, амерички кошаркаш.
2005 — Јан Карло Симић, српски фудбалер.
Смрти:
373 — Атанасије Велики, александријски патријарх (328 — 373), хришћански светац и један од четири оца православне цркве (рођ. отприлике 293).
907 — Борис Михаило, први бугарски хришћански кнез (852 — 889) и национални светац.
1519 — Леонардо да Винчи, италијански вајар, архитекта и сликар. (рођ. 1452)
1567 — Марин Држић, дубровачки ренесансни песник и драмски писац.
1683 — Стјепан Градић, дипломата, филозоф, математичар, физичар, песник, исусовац и преводилац из Дубровачке републике. (рођ. 1613)
1857 — Алфред де Мисе, француски писац.
1892 — Аугуст Вилхелм фон Хофман, немачки хемичар.
1957 — Џозеф Макарти, амерички политичар, сенатор.
2011 — Осама бин Ладен саудијски мултимилионер (члан веома богате породице Бин Ладен) и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације која је извела више терористичких напада широм света.
2013 — Иван Турина, хрватски фудбалер. (рођ. 1980)
2017 — Вилхелм Тоток, немачки библиотекар, библиограф историје филозофије. (рођ. 1921)
2021 — Агнија Станић, српска игуманија Манастира Боговађе. (рођ. 1940)