Догађаји:
1776 — Континентални конгрес је усвојио резолуцију којом је прекинуо везе са Великом Британијом, али текст званичне Декларације о независности није одобрен до 4. јула.
1798 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је заузела Александрију.
1800 — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о унији са Ирском, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.
1819 — Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно.
1839 — Више од 50 афричких робова се побунило на броду Амистад за превоз робова код обале Кубе.
1860 — Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку.
1881 — У Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда.
1884 — Основана је Народна банка Србије чији је пун назив у време оснивања гласио Привилегована народна банка Краљевине Србије.
1890 — Амерички Конгрес је усвојио Шерманов закон, прву акцију америчке владе да ограничи монополе.
1900 — Гроф Фердинанд фон Цепелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив Цепелин.
1917 — Бели становници Ист Сент Луиса су запалили делове града и пуцали на црнце који су покушавали да побегну од пожара.
1940 — Погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод „Арандора стар“ који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде.
1961 — Амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. („Збогом оружје“, „За ким звона звоне“, „Старац и море“).
1964 — Председник САД Линдон Џонсон потписао је „Закон о грађанским правима“, којим је забрањена расна дискриминација.
1966 — Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу.
1976 — Проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу Вијетнам са главним градом Ханојем.
1990 — Група албанских делегата у Скупштини САП Косова усвојила „Уставну декларацију“ којом се проглашава стварање „Републике Косово“ и одвајање од СР Србије, што је било у супротности са тадашњим Уставом САП Косова, Уставом СР Србије и Уставом СФРЈ.
1995 — Југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије.
2000 — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.
2001 — Прво усађивање механичког срца извршено је у САД. Седмочасовну операцију извели су хирурзи Универзитета Луивила Леман Греј и Роберт Даулинг.
Рођења:
1489 — Томас Кранмер, енглески верски реформатор. (прем. 1555)
1714 — Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор и диригент. (прем. 1787)
1862 — Вилијам Хенри Браг, британски физичар, хемичар, математичар и спортиста, добитник Нобелове награде за физику (1915). (прем. 1942)
1877 — Херман Хесе, немачко-швајцарски књижевник и сликар, добитник Нобелове награде за књижевност (1946). (прем. 1962)
1904 — Рене Лакост, француски тенисер и предузетник, оснивач компаније Лакост. (прем. 1996)
1906 — Ханс Бете, немачко-амерички нуклеарни физичар, добитник Нобелове награде за физику (1967). (прем. 2005)
1918 — Слободан Пенезић Крцун, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије. (прем. 1964)
1922 — Пјер Карден, италијанско-француски модни дизајнер. (прем. 2020)
1923 — Вислава Шимборска, пољска песникиња, есејисткиња и преводилац, добитница Нобелове награде за књижевност (1996). (прем. 2012)
1925 — Патрис Лумумба, конгоански политичар, први премијер ДР Конго и вођа Конгоанског националног покрета. (прем. 1961)
1938 — Масајуки Ивата, јапански економиста и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности.
1947 — Лари Дејвид, амерички глумац, комичар, сценариста, продуцент и редитељ.
1947 — Марко Јанковић, српски новинар, радијски и ТВ водитељ, диск-џокеј и политичар. (прем. 2023)
1955 —Ендру Дивоф, амерички глумац.
1958 — Небојша Човић, српски политичар и спортски функционер.
1981 — Владимир Дишљенковић, српски фудбалски голман.
1985 — Ешли Тисдејл, америчка глумица, музичарка, продуценткиња и модел.
1986 — Линдси Лоан, америчка глумица, музичарка, продуценткиња и модел.[18]
1987 — Естебан Гранеро, шпански фудбалер.
1989 — Катарина Живковић, српска певачица.
1990 — Марго Роби, аустралијска глумица.
1990 — Дени Роуз, енглески фудбалер.
1992 — Јанис Тима, летонски кошаркаш. (прем. 2024)
1999 — Лука Илић, српски фудбалер.
Смрти:
936 — Хенрик I Птичар, немачки краљ (рођ. 876)
1566 — Нострадамус, француски астролог. (рођ. 1503)
1778 — Жан Жак Русо, филозоф и писац. (рођ. 1712)
1850 — Роберт Пил, британски премијер. (рођ. 1788)
1915 — Порфирио Дијаз, мексички генерал и председник. (рођ. 1830)
1949 — Георги Димитров, бугарски револуционар и државник. (рођ. 1882)
1961 — Ернест Хемингвеј, амерички књижевник. (рођ. 1899)
1977 — Владимир Набоков, руски књижевник (рођ. 1899)
1989 — Андреј Громико, руски политичар. (рођ. 1909)
1992 — Борислав Пекић, југословенски књижевник. (рођ. 1930)
1997 — Џејмс Стјуарт, амерички филмски глумац. (рођ. 1908)
1999 — Марио Пузо, аутор бестселера „Кум“. (рођ. 1920)
2006 — Тихомир Огњанов бивши југословенски фудбалски репрезентативац. (рођ. 1927)
2011 — Оливера Марковић, српска глумица (рођ. 1925)
2023 — Милан Милутиновић, бивши председник Србије (рођ. 1942)
Дан независности у бразилској држави Баија. 1823. године Баија, је прогласила независност од Португалије