Догађаји:
618 — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг.
1429 — Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана.
1155 — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара.
1583 — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету.
1812 — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији.
1815 — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту.
1817 — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе.
1839 — Основана је Прва београдска гимназија
1881 — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године.
1940 — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.
– Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур.
1953 — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I.
1968 — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији.
1975 — Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975.
1979 — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2.
1983 — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер.
1993 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини.
1995 — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.
1996 — Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције.
Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991.
1997 — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила.
2000 — Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље.
Савет безбедности УН потврдио да је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана.
2001 — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи.
2002 — Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ.
У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа.
2004 — Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.
Рођења:
1812 — Иван Гончаров, руски писац. (прем. 1891)
1882 — Георги Димитров, бугарски политичар, револуционар и један од вођа међународног комунистичког покрета. (прем. 1949)
1918 — Џером Карл, амерички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1985). (прем. 2013)
1924 — Џорџ Мајкан, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2005
1929 — Јирген Хабермас, немачки социолог и филозоф. (прем. 2026)
1938 — Мајкл Ширд, шкотски глумац. (прем. 2005)
1941 — Роже Лемер, француски фудбалер и фудбалски тренер.
1942 — Роџер Иберт, амерички филмски критичар, новинар, сценариста и писац. (прем. 2013)
1942 — Пол Макартни, енглески музичар и музички продуцент.
1946 — Фабио Капело, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1947 — Милојко Пантић, српски спортски новинар и ТВ водитељ.
1947 — Весна Пећанац, српска глумица.
1949 — Лех Качињски, пољски правник и политичар, председник Пољске (2005—2010). (прем. 2010)
1952 — Изабела Роселини, италијанска глумица, редитељка, сценаристкиња, продуценткиња, списатељица и модел.
1961 — Алисон Моје, енглеска музичарка.
1962 — Стивен Маркус, енглески глумац.
Смрти:
1629 — Пит Питерзон Хајн, холандски морнарски официр (рођ. 1577)
1817 — Баба Вишња, родоначелница династије Обреновића, мајка кнеза Милоша
1916 — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба (рођ. 1848)
1928 — Роалд Амундсен, норвешки истраживач (рођ. 1872)
1936 — Максим Горки, руски писац, утемељивач социјалистичког реализма (рођ. 1868)
1974 — Георгиј Жуков, совјетски војсковођа, маршал Совјетског Савеза и министар одбране Совјетског Савеза од 1955. до 1957. године (рођ. 1896)
2010 — Жозе Сарамаго, португалски књижевник, добитник Нобелове награде 1998. године (рођ. 1922)
Драго Ћупић, српски лингвиста (рођ. 1932)
Лех Качињски, пољски политичар (рођ. 1949)
Богдан Богдановић, архитекта, професор Београдског универзитета, градоначелник Београда од 1982. до 1986. године (рођ. 1922)
2017. — Гашпер Тич, словеначки филмски, телевизијски и позоришни глумац (рођ. 1973)