Догађаји:
1204 — Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византијцима.
1532 — Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република.
1532 — Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824.
1770 — У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793.
1811 — Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза.
1868 — Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине.
1881 — У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.
1916 — Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства.
1929 — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.
1941 — Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.
1943 — Нацисти су угушили устанак у варшавском гету.
1961 — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења.
1966 — Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба.
1969 — Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.
1972 — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.
1974 — Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе.
Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.
1975 — На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава.
1975 — Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест.
1989 — Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формално, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе.
Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.
1991 — Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.
1992 — Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара.
1997 — Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године.
2001 — САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.
Рођења:
1718— Марија Гаетана Ањези, италијанска математичарка, лингвисткиња и филозофкиња. (прем. 1799)
1763— Луј Никола Воклен, француски хемичар. (прем. 1829)
1821 — Пафнутиј Чебишов, руски математичар. (прем. 1894
1886 — Џелал Бајар, турски економиста и државник. (прем. 1986)
1898 — Тамара де Лемпицка, пољска сликарка. (прем. 1980)
1898 — Десанка Максимовић, српска песникиња, списатељица и преводилац. (прем. 1993)
1905 — Хенри Фонда, амерички глумац. (прем. 1982)
1909 — Маргарет Салаван, америчка глумица. (прем. 1960)
1915 — Марио Моничели, италијански редитељ и сценариста. (прем. 2010)
1925 — Нилтон Сантос, бразилски фудбалер. (прем. 2013)
1931 — Вујадин Бошков, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2014)
1932 — Душан Почек, српски глумац. (прем. 2014)
1938 — Феликс Леонидович Черноуско, руски физичар и академик, инострани члан састава Српске академије наука и уметности
1944 — Дани Трехо, амерички глумац.
1948 — Владе Ђуровић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
1948 — Јеспер Кристенсен, дански глумац
1950 — Георг Беднорц, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1987).
1953 — Пирс Броснан, ирски глумац и продуцент.
1955 — Дебра Вингер, америчка глумица.
1962 — Бобан Здравковић, српски певач.
1965 — Винсент Риган, велшки глумац.
1966 — Џенет Џексон, америчка музичарка, глумица и плесачица.
1969 — Јаник Бисон, канадски глумац, редитељ и продуцент.
1969 — Дејвид Боријаназ, амерички глумац, продуцент и редитељ.
1970 — Габријела Сабатини, аргентинска тенисерка.
1972 — Хари Пејтон, амерички глумац
1973 — Тори Спелинг, америчка глумица и списатељица
1974 — Лаура Паузини, италијанска музичарка.
1975 — Тони Како, фински музичар.
1977 — Миливоје Витакић, српски фудбалер.
1978 — Лионел Скалони, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.
1981 — Рикардо Кошта, португалски фудбалер.
1981 — Џозеф Морган, енглески глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
1982 — Лукаш Кубот, пољски тенисер.
1983 — Ненси Ажрам, либанска певачица.
1984 — Ненад Хераковић, српски глумац.
1986 — Меган Фокс, америчка глумица
1988 — Мартинас Гецевичијус, литвански кошаркаш
Смрти:
1703 — Шарл Перо, француски писац. (рођ. 1628)
1830 — Жозеф Фурије, француски математичар и физичар. (рођ. 1768)
1947 — Фредерик Гауленд Хопкинс, енглески биохемичар, нобеловац. (рођ. 1861)
1984 — Ирвин Шо, амерички писац. (рођ. 1913)
1997 — Ђузепе де Сантис, италијански филмски режисер. (рођ. 1917)
2013 — Хајнрих Рорер, швајцарски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1933)
2018 — Богољуб Станковић, српски математичар и академик. (рођ. 1924)