Догађаји:
73 — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат).
1346 — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем.
1520 — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства.
1521 — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу.
1582 — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу).
1746 — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо.
1780 — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка.
1818 — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом.
1854 — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду.
1856 — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата.
1910 — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена.
1912 — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша.
1944 — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату.
1945 — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове.
1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг.
1948. У Паризу је основана Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЕЦ).
1964. Деветоро људи у Британији осудјено је на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у „великој пљачки воза“ 1963. Један од главних актера „пљачке столећа“ Роналд Бигз успео је да побегне из затвора и да стигне у Бразил, где је живео до маја 2001. када се предао Скотланд Јарду.
1970. Под лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима, погинуле су 72 особе.
1982. Британска краљица Елизабета прогласила је нови Устав Канаде, на основу којег су прекинуте последње колонијалне везе те државе с Великом Британијом.
1988. У Тунису је убијен војни командант Палестинске ослободилачке организације, Халил ал Вазир – „Абу Џихад“.
1992. Кошаркаши београдског Партизана постали су прваци Европе победом у Истанбулу над Хувентудом из Барселоне са 71:70 (40:34).
1996. Бившег премијера Италије Бетина Краксија суд је, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси је побегао у Тунис где ће остати до смрти.
2001. Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду који је издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао с места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске.
2002. Холандска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели су оставке. Пад владе изазвао је званични холандски извештај о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и УН сносе део одговорности за пад те енклаве (јули 1995) у руке Војске Републике Српске (ВРС) и масакр 7.500 Муслимана.
2003. У Бечу је ухапшен Драган Николић – „Гаги“ и изручен властима у Србији. Николић је у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству вође паравојне формације Жељка Ражнатовића – „Аркана“.
2012 — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја.
2017. У Турској је на референдуму промењен Устав и уведен председнички систем власти.
2019. Египатски парламент изгласао је уставне амандмане којим се омогућује продужење мандата председника Абдела Фатаха ал Сисија до 2030. године.
2023. Немачка је угасила последња три активна нуклеарна реактора, уз образложење да се ризици нуклеарне енергије не могу контролисати, да окончање коришћења нуклеарне енергије чини земљу сигурнијом и избегава даље стварање нуклеарног отпада.
Рођења:
1844 — Анатол Франс, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1921). (прем. 1924)
1867 — Вилбур Рајт, амерички пилот и конструктор авиона. (прем. 1912)
1889 — Чарли Чаплин, енглески глумац, комичар, сценариста, редитељ, продуцент и композитор. (прем. 1977)
1893 — Федерико Момпу, шпански композитор и пијаниста. (прем. 1987)
Смрти:
69 — Отон, римски цар (32)
924 — Беренгар Фурлански, краљ Италије и цар Светог римског царства
1485 — Вук Гргуревић, (Змај Огњени Вук) титуларни српски деспот и угарски војсковођа.
1828 — Франциско де Гоја, шпански сликар
1850 — Мери Тисо, француска вајарка (рођ. 1761)
1899 — Манојло Грбић, српски историчар и писац (рођ. 1844)
1958 — Розалинд Френклин, енглески научник. (рођ. 1920)
1972 — Јасунари Кавабата, јапански писац и први Јапанац који је добио Нобелову награду за књижевност.(рођ. 1899)
2008. Амерички математичар и метеоролог Едвард Лоренц, идејни творац теорије хаоса и „Ефекта лептира“, умро је у 91. години. Лоренц је утврдио да и врло мале разлике у једном динамичком систему, попут атмосфере, могу да изазову огромне промене. Говорећи о природи климе, Лоренц је у студији из 1972. године за „Ефекат лептира“ навео: „Ако лептир махне крилима у Бразилу, то може да изазове торнадо у Тексасу“.
2008. Умро је Оли Џонстон, последњи из легендарног тима стваралаца класичних цртаних филмова студија Волта Дизнија „Снежана и седам патуљака“, „Фантазија“ и „Бамби“. Био је један од главних цртача „Алисе у земљи чуда“, „Пепељуге“, „Успаване лепотице“, „Петра Пана“, „Мери Попинс“ и „Књиге о џунгли“.
Од 2010. године празник Светих Јасеновачких Новомученика је обавезујући за читаву Српску православну цркву.
Свети архијерејски сабор СПЦ је 16. априла 2010. године донео одлуку да се убудуће спомен Светих новомученика јасеновачких прославља 31. августа по јулијанском, односно 13. септембра по грегоријанском календару. Главна прослава Светих Српских Новомученика Јасеновачких се литургијски обележава у манастиру Јасеновац.
