Догађаји:
1607 — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.
1610 — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.
1643 — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.
1796 — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.
1811 — Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније.
1900 — У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене.
1940 — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
1948 — Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел.
1955 — Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта.
1962 — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.
1968 — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.
1973 — САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију.
1989 — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.
1991. — Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма
1992 — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана.
1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце.
2001 — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја.
Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.
2002 — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града.
2003 — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка.
Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина.
Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари.
После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.
2008 — Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.
2015 — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.
2021 —У експлозији бомбе која се догодила у џамији у Шакар Дару у Авганистану погинуло је најмање 12 људи, а неколико десетина је повређено.
Рођења:
1852 — Ђорђе Красојевић, српски политичар и адвокат. (прем. 1923)
1922 — Фрањо Туђман, хрватски политичар и историчар, 1. председник независне Хрватске. (прем. 1999)
1925 — Љубомир Тадић, српски правник, филозоф и академик. (прем. 2013)
1943 — Џек Брус, шкотски музичар, најпознатији као члан супергрупе Cream. (прем. 2014)
1944 — Џорџ Лукас, амерички сценариста, редитељ и продуцент.
1945 — Јохан Волах, израелски фудбалер
1946 — Слободан Тишма, српски писац и музичар.
1952 — Роберт Земекис, амерички редитељ, продуцент и сценариста.
1955 — Дарко Бајић, српски редитељ, сценариста и продуцент.
1956 — Слободан Каралић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем. 2013)
1961 — Тим Рот, енглески глумац и редитељ.
1962 — Дени Хјустон, амерички глумац и редитељ.
1965 — Овен Колфер, ирски књижевник.
1971 — Софија Копола, америчка глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња.
1971 — Радмила Томовић, српска глумица.
1983 — Урош Слокар, словеначки кошаркаш.
1984 — Оли Мерс, енглески музичар, глумац и телевизијски водитељ
1986 — Миљан Ракић, српски кошаркаш.
1994 — Маркињос, бразилски фудбалер.
Смрти:
1843 — Љубица Обреновић, супруга кнеза Милоша Обреновића.
1912 — Аугуст Стриндберг, шведски писац.
1932 — Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, историчар и економист, члан Српске краљевске академије. (рођ. 1842)
1940 — Ема Голдман, литванска анархисткиња (рођ. 1869)
1943 — Дринка Павловић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (рођ. 1918)
1954 — Хајнц Гудеријан, немачки генерал и један од твораца тактике блицкрига. (рођ. 1888)
1998 — Френк Синатра, амерички певач и филмски глумац
1974 — Љубо Бабић, хрватски и југословенски сликар и историчар уметности.
1991 — Ђанг Ћинг, кинеска глумица и политичарка