Догађаји:
1497 — Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније.
1787 — Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије.
1779 — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе.
1830 — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес.
1846 — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније.
1848 — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.
1887 — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део.
1888 — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил.
1913 — Руски конструктор Игор Сикорски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио.
1940 — Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску.
1941 — У Србији, на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић основао Југословенску војску у отаџбини.
1944 — Формирана ОЗНА – Одељење заштите народа.
1945 — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета.
1948 — Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима.
1949 — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“.
1967 — Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије.
1968 — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.
1981 — На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II.
1990 — На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача.
1994 — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.
1999 — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали.
2000 — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине.
2007 — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.
Рођења:
1717 — Марија Терезија, аустријска царица и чешка и мађарска краљица. (прем. 1780)
1795 — Павел Јозеф Шафарик, словачки филолог, писац, песник, лингвиста, историчар и етнограф. (прем. 1861)
1840 — Алфонс Доде, француски писац. (прем. 1897)
1851 — Лаза К. Лазаревић, српски писац, психијатар и неуролог. (прем. 1891)
1857 — Роналд Рос, енглески лекар и ентомолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1902). (прем. 1932)
1862 — Јанко Веселиновић, српски писац. (прем. 1905)
1881 — Димитрије Туцовић, српски новинар, политичар и публициста, вођа социјалистичког покрета у Србији. (прем. 1914)
1882 — Жорж Брак, француски сликар и вајар. (прем. 1963)[7]
1907 — Дафне ди Морије, енглеска књижевница и драматуршкиња. (прем. 1989)
1911 — Коста Нађ, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-армије ЈНА, јунак соц. рада и народни херој Југославије. (прем. 1986)
1914 — Џо Луис, амерички боксер. (прем. 1981)
1939 — Харви Кајтел, амерички глумац и продуцент.
1941 — Ричи Валенс, амерички музичар. (прем. 1959)
1945 — Рајко Петров Ного, српски песник, есејиста и књижевни критичар. (прем. 2022)
1947 — Стивен Доналдсон, амерички писац, познат по делима фантазије, научне фантастике и мистерије.
1950 — Стиви Вондер, амерички музичар и музички продуцент.
1954 — Џони Логан, ирски музичар, двоструки победник Песме Евровизије.
1954 — Александар Трифуновић, српски фудбалер.
1961 — Боривоје Кандић, српски глумац. (прем. 2020)
1961 — Денис Родман, амерички кошаркаш.
1965 — Предраг Спасић, српски фудбалер.
1974 — Наташа Ђорђевић, српска певачица.
1976 — Трејџан Лангдон, амерички кошаркаш
1976 — Ана Поповић, српска музичарка.
1977 — Саманта Мортон, енглеска глумица
1986 — Милан Алексић, српски ватерполиста.
1986 — Лина Данам, америчка глумица, сценаристкиња, продуценткиња и редитељка.
1986 — Роберт Патинсон, енглески глумац.
1986 — Александар Рибак, белоруско-норвешки музичар и глумац.
1987 — Кендис Кинг, америчка глумица и музичарка.
1988 — Владимир Дашић, црногорски кошаркаш.
1993 — Ромелу Лукаку, белгијски фудбалер.
1993 — Деби Рајан, америчка глумица и певачица.
Смрти:
1619 — Јохан ван Олденбарневелт, холандски државник. (рођ. 1547)
1930 — Фритјоф Нансен, норвешки поларни истраживач и дипломата. (рођ. 1861)
1931 — Јосиф Маринковић, српски композитор и хоровођа. (рођ. 1851)
1938 — Шарл Едуар Гијом, швајцарски физичар. (рођ. 1861)
1945 — Миодраг Палошевић, четнички потпуковник (рођ. 1901)
1948 — Милан Беговић, хрватски књижевник (рођ. 1876)
1961 — Гари Купер, амерички филмски глумац. (рођ. 1901)
1990 — Алија Сиротановић рудар из Трторића код Брезе, херој социјалистичког рада. (рођ. 1941)
1999 — Џин Саразен, спортиста, играча голфа. (рођ. 1902)
2000 — Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине. (рођ. 1956).
2002 — Валериј Лобановски, украјински фудбалски тренер. (рођ. 1939)
2018 — Марго Кидер, канадско-америчка глумица. (рођ. 1948)