Догађаји:
907 — Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века.
1364 — Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави.
1804 — У Првом српском устанку ослобођен Пожаревац.
1881 — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.
1888 — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.
1925 — Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав.
1926 — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.
1926 — Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.
1937 — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос.
1943 — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.
1949 — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.
1965 — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.
1985 — У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма.
1988 — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.
1991 — Одржан референдум о статусу САО Крајине
1992 — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и дат је статус новинској агенцији СРНА.
Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Европске заједнице напустили Сарајево.
1994 — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.
1995 — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.
1997 — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.
2003 — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.
2008 — Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.
Рођења:
1803 — Јустус фон Либиг, немачки хемичар. (прем. 1873)
1820 — Флоренс Најтингејл, енглеска болничарка, оснивачица прве школе за болничарке. (прем. 1910)
1828 — Данте Габријел Росети, енглески сликар и песник. (прем. 1882)
1839 — рођен Адолф Светоплук Освалд, словачки књижевник и новинар, добровољац у Српско-турском рату 1876. године
1842 — Жил Масне, француски композитор. (прем. 1912)
1872 — Антон Корошец, словеначки политичар и теолог, вођа Словенске људске странке. (прем. 1940)
1907 — Кетрин Хепберн, америчка глумица. (прем. 2003)
1910 — Дороти Кроуфут Хоџкин, британска хемичарка, добитница Нобелове награде за хемију (1964). (прем. 1994)
1910 — Карло Булић, хрватски и српски глумац. (прем. 1986)
1933 — Ђорђе Јовановић, српски глумац. (прем. 2004)
1937 — Џорџ Карлин, амерички комичар, глумац, писац и критичар друштва. (прем. 2008)
1942 — Драгољуб Велимировић, српски шахиста. (прем. 2014)
1947 — Здењек Земан, чешко-италијански фудбалски тренер.
1948 — Ричард Рил, амерички глумац.
1950 — Габријел Берн, ирски глумац, редитељ, сценариста и писац.
1954 — Ненад Богдановић, српски политичар, 71. градоначелник Београда. (прем. 2007)
1959 — Винг Рејмс, амерички глумац.
1959 — Бранислав Аксин, тромбониста и педагог
1962 — Брет Гуревиц, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Bad Religion.
1962 — Емилио Естевез, амерички глумац, редитељ и сценариста.
1963 — Панајотис Фасулас, грчки кошаркаш и политичар.[19]
1966 — Стивен Болдвин, амерички глумац, продуцент и редитељ.
1967 — Зоран Ћосић, српски глумац.
1977 — Грејем Дот, енглески играч снукера.
1978 — Џејсон Бигс, амерички глумац.
1979 — Милан Дозет, српски кошаркаш.
1979 — Хоаким Родригез, шпански бициклиста.
1981 — Рами Малек, амерички глумац.
1983 — Аксел Ервел, белгијски кошаркаш.
1986 — Емили Ванкамп, канадска глумица.
1988 — Марсело Вијеира, бразилски фудбалер.
1990 — Мелих Махмутоглу, турски кошаркаш.
1997 — Френки де Јонг, холандски фудбалер.
Смрти:
1465 — Тома Палеолог, бивши деспот Мореје и титуларни византијски цар. (рођ. 1428)
1671 — Свети Василије Острошки (Стојан Јовановић), митрополит Захумски и Источно-херцеговачки (рођ. 1610)
1871 — Данијел Франсоа Еспри Обер, француски композитор опера. (рођ. 1782)
1879 — Лудвиг Ангерер, аустријски фотограф (рођ. 1827)
1884 — Беджих Сметана, чешки композитор, оснивач чешке опере и модерне музике. (рођ. 1824)
1957 — Ерих фон Штрохајм, амерички филмски глумац и режисер немог филма. (рођ. 1885)
1966 — Феликс Штајнер, СС генерал најпознатији по улози током битке за Берлин. Командовао је снагама за које је Хитлер мислио да могу разбити обруч који се стегао око Берлина.
1970 — Михаило Динић, српски историчар. (рођ. 1899)
2001 — Пери Комо, певач. (рођ. 1912)
2003 — Садрудин Ага Кан, принц, комесар UNHCR у Авганистану. (рођ. 1933)
2011 — Др Александар Маринчић, академик, професор Електротехничког факултета у Београду. (рођ. 1933)
2018 — Борислав Микелић, српски привредник и бивши председник Владе Републике Српске Крајине (рођ. 1939)
Међународни празници:
Међународни дан медицинских сестара