Догађаји:
193 — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине.
987 — Иго Капет изабран за краља Француске.
1198 — Византијски цар Алексије III Анђел одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар.
1455 — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије.
1479 — Основан универзитет у Копенхагену.
1533 — Ана Болен је крунисана за краљицу Енглеске.
1535 — Војска Карла V је заузела Тунис и протерају Османлије из Туниса током освајања Туниса.
1562 — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље.
1660 — Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења закона који је забрањивао квекере у Колонији Масачусетског залива.
1670 — Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви.
1671 — Турска је објавила рат Пољској.
1869 — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак.
1880 — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену.
1898 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.
1939 — Кнез Павле Карађорђевић посетио Берлин, због чега је Адолф Хитлер приредио војну велику параду да остави утисак на њега.
1939 — Први лет ловачког авиона Фоке-Вулф Fw-190.
1941 — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој.
1941 — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића.
1952 — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем.
1958 — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965.
1969 — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку.
1973 — Британски Хондурас променио назив у Белизе.
1973 — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику.
1980 — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом.
1987 — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами.
1990 — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.
1993 — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић.
1994 — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт.
Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата.
1997 — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен.
2000 — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама.
2001 — Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге.
У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула је 21 особа.
2003 — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874.
2007 — Дан реке Саве обележава се сваког 1. јуна од 2007. године када је службено проглашен од стране Савске комисије.
2015 — Путнички брод са 450 особа преврнуо се на реци Јангце на југу Кине.
2016 — Званично отворен Готардски базни тунел, најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету дуг 57 километара.
Рођења:
1796 — Никола Леонард Сади Карно, француски физичар. († 1832)
1804 — Михаил Глинка, руски композитор. († 1857)
1886 — Владимир Бецић, хрватски сликар. († 1954)
1910 — Ерик Бајвотерс, енглески биолог, реуматолог и патолог. († 2003)
1926 — Мерилин Монро, америчка глумица, певачица, модел и забављачица. († 1962)
1934 — Ивица Бедњанец, хрватски цртач стрипа, хумориста и сценарист. († 2011)
1936 — Беким Фехмију, југословенски глумац. († 2010)
1937 — Колин Макалоу, аустралијска књижевница. († 2015)
1937 — Морган Фриман, амерички глумац, наратор и редитељ
1940 — Рене Обержонуа, амерички глумац, певач и редитељ. († 2019)
1940 — Дик Хојт, маратонац и тријатлонац који је на такмичењима гурао свог сина с инвалидитетом Рика (Тим Хојт). († 2021)
1941 — Драгољуб Ојданић, југословенско и српско војно лице, начелник Генералштаба ВЈ (1998—2000). († 2020)
1943 — Барбара Мартин, америчка певачица, најпознатија као једна од првобитних чланица групе The Supremes.
1946 — Брајан Кокс, шкотски глумац.
1947 — Рони Вуд, енглески музичар, најпознатији као члан групе The Rolling Stones.
1947 — Џонатан Прајс, велшки глумац.
1947 — Мирослав Радовановић, српски певач. († 2020)
1955 — Душан Савић, српски фудбалер.
1959 — Алан Вајлдер, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као дугогодишњи члан групе Depeche Mode.
1974 — Аланис Морисет, канадска музичарка, музичка продуценткиња и глумица.
1974 — Мајкл Расмусен, дански бициклиста.
1977 — Сара Вејн Калис, америчка глумица.
1977 — Данијела Харис, америчка глумица и редитељка.
1977 — Предраг Шупут, српски кошаркаш.
1978 — Александар Шапић, српски ватерполиста и политичар.
1980 — Ивана Јовановић, српска глумица.
1981 — Бренди Карлајл, америчка музичарка и музичка продуценткиња.
1982 — Жистин Енен, белгијска тенисерка.
1985 — Тирунеш Дибаба, етиопска атлетичарка.
1988 — Хавијер Ернандез, мексички фудбалер.
1993 — Џони О’Брајант, амерички кошаркаш.
1995 — Полина Попова, руски модел, Мис Русије (2017).
1996 — Том Холанд, енглески глумац.
Смрти:
193 — Дидије Јулијан, римски цар (рођ. 133).
1815 — Луј Александар Бертје, француски маршал и начелник генералштаба у доба Наполеонских ратова. (рођ. 1753).
1841 — Никола Апер, француски проналазач (рођ. 1749).
1841 — Џејмс Бјукенан, петнаести председник Сједињених Америчких Држава. (рођ. 1791).
1876 — Христо Ботев, бугарски песник, револуционар и публициста (рођ. 1848).
1946 — Јон Антонеску, румунски генерал (рођ. 1882).
1948 — Јаша Продановић, српски политичар и писац (рођ. 1867).
1952 — Џон Дјуи, амерички филозоф, социјални критичар и теоретичар образовања. (рођ. 1859).
1968 — Хелен Келер, америчка књижевница и педагошкиња. (рођ. 1880).
1987 — Рашид Карами, либански премијер (рођ. 1921).
2008 — Ив Сен Лоран, француски модни дизајнер. (рођ. 1936).
2013 — Јелена Генчић, тенисерка, рукометашица, тениски тренер (рођ. 1936)
2017 — Алојз Мок, аустријски политичар (рођ. 1934)
2018 — Синан Сакић, српски фолк певач (рођ. 1956)
2019 — Хосе Антонио Рејес, шпански фудбалер (рођ. 1983)
Празници и дани сећања:
Дан деце
Светски дан млека
Дан реке Саве обележава се сваког 1. јуна од 2007. године када је службено проглашен од стране Савске комисије.