Слонови су међу ретким бићима на планети која показују дубоко разумевање смрти. Када члан крда угине, остали чланови се окупљају око тела, додирују га сурлама у потпуној тишини и проводе дане поред њега. Забележени су случајеви када крда прекривају тело преминулог слона лишћем и грањем, креирајући неку врсту примитивне гробнице, а сличну пажњу показују и када годинама касније наиђу на кости својих рођака.
Када у савани угине слон, то није само биолошки губитак за крдо, већ догађај који покреће комплексне друштвене механизме. Истраживања која су спроводили теренски биолози на Универзитету у Оксфорду показују да слонови поседују емпатију која превазилази пуки инстинкт за преживљавањем, што се најбоље види у тренуцима суочавања са губитком. Овај изражени осећај за заједницу посебно фасцинира научнике, јер доказује да слонови, баш као и људи, имају дугорочно памћење и развијене међусобне везе које превазилазе границе пуког репродуктивног опстанка.
Призор у којем чланови породице стоје око тела преминулог рођака подсећа на људску стражу. Они не само да чувају тело од грабљиваца, већ сурлама нежно прелазе преко очију, ушију и вилице угинуле животиње. Научници су забележили да током ових ритуала цела група утишава своје уобичајене звуке, крећући се у готово потпуној тишини која може трајати сатима, па и данима. Још 2006. године, чувена научница др Синтија Мос, која је деценијама проучавала слонове, описала је како је једно крдо у Кенији провело неколико дана покушавајући да усправи и покрене своју преминулу матријарх-предводницу, показујући тиме нешто што се у психологији животиња дефинише као чист алтруизам.
Интересантно је да ова пажња није резервисана само за недавно преминуле чланове. Проучавања у Националном парку Амбосели у Кенији, која су интензивирана током студије објављене 2016. године под вођством др Карен Меккомб са Универзитета у Сасексу, открила су да ће слонови, када наиђу на старе, суве кости другог слона, успорити ход и потпуно се умирити.
Они ће кости пажљиво опипати и преметати сурлама, показујући изразит интерес за лобању и кљове, док ће кости других животиња, попут бивола или носорога, потпуно игнорисати. Научници верују да слонови путем сензора на сурлама заправо покушавају да идентификују хемијске трагове и утврде да ли су ти остаци припадали некоме кога су некада познавали.
Такође су забележени случајеви када крда прекривају тело преминулог слона лишћем, земљом и грањем, креирајући неку врсту примитивне гробнице. Када је 2013. године у једном јужноафричком резервату угинула вољена матријарх по имену Еленор, чланови три потпуно различита крда долазили су да посете њено тело, нежно га додирујући и љуљајући се напред-назад, што је покрет који код ових гиганата означава дубок емоционални стрес.
Оно што посебно фасцинира еволуционе биологе јесте чињеница да ово понашање није ограничено само на блиске рођаке. Слонови показују поштовање и према телима јединки из потпуно туђих крда, што указује на то да код њих постоји општи концепт туге и свест о смрти сопствене врсте. Овај феномен спада у један од најинтригантнијих примера емоционалне интелигенције у читавом животињском царству, који дефинитивно руши старе предрасуде да су животиње вођене искључиво сировим нагонима.