Православни верници данас, 7. марта, прослављају Свете мученике у Евгенији и Светог мученика Маврикија са његовим сином Фотином и седамдесет војника. Овај дан нас подсећа на чудотворна откривања светих моштију, али и на непоколебљиву храброст хришћана пред лицем смрти.
Чудо у Евгенији: Откривање скривеног блага
У време цара Аркадија, близу Цариграда, откривене су мошти многих мученика, међу којима су били и апостол Андроник са својом помоћницом Јунијом. Како је свештеник Ђорђе Ковљен истакао, ово свето место пронађено је захваљујући божанском откровењу:
„Њихова имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живих на небесима. Ове мошти пронађоше се према откровењу од Бога некоме клирику Николи Калиграфу“.
Касније је, у 12. веку, цар Андроник I подигао велелепни храм над моштима свог имењака, апостола Андроника.
Свети Маврикије: Војници који су изабрали небеско царство
Други део данашњег празника посвећен је С0ветом Маврикију, старешини војске у сирској Апамији. Он је, заједно са седамдесет својих војника и сином Фотином, изведен пред цара Максимијана због ширења хришћанства.
Њихове речи пред царем остају као завет храбрости: „О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!“. Када им је цар одузео војничке чинове и хаљине, они су му одговорили да ће их Бог обући у хаљине нетрулежне и вечну славу.
Отац Ђорђе подсећа на најтежи тренутак њиховог страдања, када је Маврикије морао да гледа смрт сопственог детета:
„Прво што су учинили да би му што веће зло учинили, убише његовога сина на његове очи, а затим све њих остале војнике хришћане“.
Иако су мучитељи мислили да ће га сломити, Маврикије је захвалио што је његов син Фотин први ступио у Христову војску на небесима. Након десет дана стравичних мука у блату, где су били изложени инсектима, ови свети војници су око 305. године предали своје душе Богу.