Данас, 11. септембра по новом календару (односно 29. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О великом празнику Усековања главе Светог Јована Крститеља, Преподобној Теодори Солунској, Светој мученици Василији и Светом мученику Анастасију, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Усековање главе Светог Јована Крститеља: Страдање због истине
Ђакон Стефан нас подсећа на историјске околности и породичне прилике које су претходиле овом трагичном догађају, истичући политичку позадину тог времена: „Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод ожењен ћерком неког арапског кнеза Арете.”
Како ђакон даље објашњава, управо је Иродов неморал био окидач за сукоб са највећим међу пророцима: „Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који још беше у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода.”
Због своје бескомпромисне проповеди истине, Крститељ је бачен у тамницу. О самом чину погубљења, наш саговорник детаљно говори: „За време једног пира у свом двору у Севастији Галилејској, играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод занесен том игром, обећа играчици дати шта год буде од њега искала, ма то било и половина царства.”
Наговорена од своје зле мајке, Саломија је затражила главу светитеља. Ђакон описује стравичан епилог овог догађаја: „Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донесоше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место.” Ипак, како ђакон Јосиповић напомиње, убрзо је уследила и праведна Божја казна која је сустигла ову групу злотвора.
Преподобна Теодора Солунска: Подвижница која је слушала анђеле
Говорећи о Преподобној Теодори Солунској, ђакон Стефан објашњава да је она на почетку свог пута „као жена имућна и благочестива човека живљаше на острву Егини.” Међутим, због историјских неприлика, њихов живот се мења: „Када Арапи угрозише Егину, они се преселише у Солун. Ту даду своју ћерку јединицу у манастир, који у монаштву доби име Теопсита.”
Након што се њен муж убрзо упокојио, и Теодора је примила монашки постриг и постала велика подвижница. „Често је чула анђелско појање и говорила сестрама: ‘Не чујете ли како дивно анђели поју у небеском светилишту’,” истиче ђакон. Њен свети живот потврђен је и након смрти: „Упокојила се у 75. години својој 879. године. Из њеног тела потекло целебно миро којим се многи исцелише.”
Свети мученици Василија и Анастасије: Непоколебљиви у вери
Осврћући се на мучеништво кроз векове, ђакон Стефан подсећа и на свету мученицу Василију, за коју кратко али снажно наводи да је „пострадала за Христа у Срему.”
На крају свог излагања, ђакон нам је представио и страдање Светог мученика Анастасија. Према речима нашег саговорника, Анастасије је био „младић из Радовишта, епархије струмичке, који је учио занат у Солуну.” Његово мучеништво уследило је због притисака да се одрекне своје вере. „Турци су га присиљавали да се потурчи,” наводи ђакон Стефан, „што он одлучно одби, због чега буде мучен и најзад обешен 29. августа 1794. године,” оставши тако заувек веран Господу.