Данас, 20. јула по новом календару (односно 7. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије. О житију Свете великомученице Недеље, Преподобног Томе Малеина и Преподобних мученика Епиктета и Астиона, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Света великомученица Недеља: Чудесно рођење и непоколебљива вера
Отац Ђорђе нас најпре упознаје са животом Свете великомученице Недеље, која је живела у време царева Диоклецијана и Максимијана. Он истиче њено порекло и дуго очекивано рођење које је било плод дубоке вере њених родитеља:
„Живеше у Анадолији две побожне душе, Доротеј и Јевсевија. Беху побожни, богати и без деце, а Господ Бог већ у старости подари им једно женско дете и они јој дадоше име Недеља.“
Како свештеник наглашава, она је одгајана у духу истинске хришћанске вере, чувајући своју девственост и чистоту. Иако је због своје лепоте имала много удварача, земаљски брак није био њен избор:
„Васпитана у свакој побожности, красна телом и духом и пуна врлина, чувала је своју девственост. Многи су је просили, а она није хтела да се уда.“
Њено одбијање просаца довело је до тога да буде пријављена властима, након чега почиње њено страшно мучеништво. Свештеник Ковљен детаљно описује њене последње тренутке и чудесно упокојење 289. године у Никомидији, које се догодило пре самог погубљења:
„Једном приликом, један од просаца оптужи је код цара да је хришћанка, што она и потврди, и бацише је на муке и мучише је на разне зверске начине. На крају осудише да јој одсеку главу. Она пошавши на губилиште помоли се Господу Богу, преклони колена своја и пре него што јој одсекоше главу, испусти свој дух.“
Преподобни Тома Малеин: Од храброг војсковође до пустињака
Говорећи о Преподобном Томи Малеину, угоднику Божијем из десетог века, отац Ђорђе га описује као човека невероватне снаге и угледа, који је земаљску славу заменио служењем Христу:
„Беше војник и војвода, храбар и богат, крупан и снажан растом, задивљавао је чак и своје непријатеље. Када заволе Христа он остави све и преда се подвигу.“
Његов духовни пут био је вођен Божијим промислом, те је уточиште пронашао у пустињи уз помоћ великог старозаветног пророка. Међутим, светлост његове вере и благодат брзо су привукли друге:
„Јави му се Свети пророк Илија и одведе га у пустињу, на једно место звано Малеа. Ту се подвизавао сам, али благодат Божија не може се сакрити и убрзо мноштво монаха окупи се око њега.“
Иако се повукао од света, народ је непрестано долазио код њега тражећи духовну и телесну помоћ, а велика чуда су се наставила и након његове смрти:
„Народ је долазио на молитву и на утеху. Исцељивао је болеснике и изгонио демоне, а кад се представи духом, његове мошти остадоше чудотворне.“
Преподобни мученици Епиктет и Астион: Духовни отац и син у Христу
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на страдање Преподобних мученика Епиктета и Астиона, чији животи и жртва сведоче о спасоносној снази хришћанске вере. Отац Ђорђе објашњава како су се њихови животи укрстили и повезали пред Богом:
„Астион беше син јединац код родитеља, а свештеник Епиктет приволе га светој вери, крсти га и замонаши.“
Њихово заједничко мучеништво догодило се 290. године на ушћу Дунава у Црно море. Њихово страдање није било узалудно, већ је донело велики духовни плод и обраћење читаве породице, о чему свештеник Ковљен сведочи за сам крај:
„По смрти, Астион се јави својим родитељима који су до тада били незнабошци, и они се крстише, примише веру хришћанску и зарадише Царство Божије.“