Данас, 22. јула по новом календару (односно 9. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житијима свештеномученика Панкратија и Кирила, преподобномученика Партемутија и Коприја, као и страдалних новомученика, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свештеномученик Панкратије: Савременик Христов и ученик апостола Петра
Свештеномученик Панкратије, епископ тавроменијски, заузима посебно место у историји ране Цркве као савременик самога Господа. Отац Ђорђе истиче његово порекло и први сусрет његове породице са Спаситељем: „Свети свештеномученик Панкратије, епископ тавроменијски, рођен у Антиохији у време Господа Исуса Христа. Његови родитељи, чувши за Христа и за Његова чуда, хтели су да га виде и да га упознају и посете, тако и пођоше у Јерусалим.”
Његов духовни пут био је дубоко везан за врховне апостоле, а свештеник Ковљен посебно наглашава његову ревност у прихватању и ширењу вере: „Видевши Га и чувши проповед, повероваше. По вазнесењу, Панкратије се крсти од Светог апостола Петра, кога је познавао од раније. Отиде у неку пештеру у Понту да се подвизава. Касније, знајући за њега, Свети апостол Петар дође, нађе га и постави га за епископа у граду Тавроменији.”
У свом пастирском раду, Свети Панкратије је имао много успеха, што је изазвало гнев незнабожаца, али и пројавило велика Божија чуда кроз његову молитву: „Имаше пуно успеха, разори идолске храмове, покрсти незнабошце, а крштене утврђиваше у вери. Војвода неки Аквилин, чувши да је овај град цео хришћански, пође са својом војском да га разори. Свети Панкратије изиђе пред њега са крстом у рукама и молитвено, а војска овога војводе, савладана неком силом, побуди се, побише једни друге и разбежаше се. Тако свети сачува град.”
Његов овоземаљски живот завршен је мученички, о чему отац Ђорђе додаје: „На крају би каменован од стране неких незнабожаца и пресели се у Царство небеско.”
Свештеномученик Кирил: Несагориви старац пред огњем
Говорећи о Светом мученику Кирилу, епископу гортинском, отац Ђорђе нас подсећа на његову невероватну истрајност, благодат и храброст у дубокој старости: „Свети мученик Кирил, епископ гортински на Кипру, старац од осамдесет и четири године, би мучен у време цара Декија. Бачен у огањ и би неповређен. На крају му одсекоше главу.”
Преподобномученици Партемутије и Коприје: Од разбојника до светитеља
Посебно дирљива је прича о преподобномученицима Партемутију и Коприју, који су страдали заједно са војником Александром. Свештеник детаљно објашњава њихово страдање за време владавине цара Јулијана Отпадника: „Преподобни мученици Партемутије и Коприје. Беху мисирци, Партемутије би седамдесет и пет година, а Коприје од четрдесет и пет. Мучени од цара Јулијана Отпадника, мачем посечени. Пострадаше, а са њима и војник Александар, који поверова када виде њихове муке, и сви пострадаше 361. године.”
Отац Ђорђе наглашава чудесан преображај Светог Партемутија, који је од великог грешника постао угодник Божији: „Преподобни Партемутије беше најпре разбојник и када хтеде да почини неко разбојничко дело, виде неког човека, силуету неку, и рече му да то не чини и да иде и да не чини више никакво зло. После тога се замонаши и обојица се упокојише крајем четвртог века.”
Новомученици гламочки и куленвакуфски: Страдање за веру у новијем добу
На самом крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на бројне светитеље и новомученике из наше блиске историје, који су своје животе положили за Христа током Другог светског рата: „Данашња наша Света Црква слави и Светога Теодора, епископа едеског, Светог мученика Симе гламочког, Свете мученике гламочке и куленвакуфске, Светога Марка гламочког, Новицу гламочког, Родољуба куленвакуфског, исповедника Вукосава куленвакуфског. Сви пострадаше у Другом светском рату од усташа 1941. године.”