Данас, 5. септембра по новом календару (односно 23. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и свете мученике из историје Цркве. О житију Светог мученика Лупа, свештеномученика Потина и свештеномученика Иринеја, као и светих Виктора и Албана, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свети мученик Луп
Свети мученик Луп заузима посебно место у историји хришћанског страдања као пример непоколебљиве вере и оданости. Чтец Стефан Јосиповић истиче његову дубоку повезаност са Светим Димитријем и чудеса која су уследила након војводиног страдања:
„Овај свети муж беше слуга Светога Димитрија, војводе солунског. Када Свети Димитрије би посечен од цара Максимијана, Луп умочи у крв мучеников скут своје хаљине и прстен свој. Том хаљином и прстеном чињаше Луп многа чудеса у Солуну, исцељујући људе од сваке муке и недуга.“
Његова света дела и сведочење вере нису могли проћи неопажено од стране прогонитеља. Међутим, Божја благодат га је на чудесан начин чувала, о чему наш саговорник даље сведочи:
„То сазнаде цар Максимијан, па се тада још бављаше у Солуну, по заповести да се Луп мучи и убије. Но војници који потргоше оружје на Лупа, окретоше исто један против другог и љуто се израњаваше. Како Луп још не беше крштен, мада беше хришћанин, то се он мољаше Богу да Бог некако устроји његово крштење пре смрти. Утом се изненада проли вода из облака на светог мученика и тако он прими крштење свише.“
Након свих искушења и чудесних догађаја, Свети Луп је свој овоземаљски живот крунисао највећом жртвом:
„После великих мука би посечен и пресели се у Царство небеско.“
Свештеномученик Потин
Говорећи о почецима ширења хришћанства у Галији, чтец Стефан се осврнуо на живот и страдање Светог Потина, неуморног проповедника који је својим трудом утврдио цркву у овом делу света:
„Из Мале Азије послан је Светим Поликарпом у Галију на проповед. Постао је први епископ лионски и превео много незнабожаца у хришћанство.“
О његовом суђењу и страдању у дубокој старости, као и о храбром и пркосном одговору римском проконзулу, чтец Стефан детаљно наводи:
„За време гоњења хришћана 177. године, и Потин би изведен на суд, управо донет на рукама јер беше стар 90 година. ‘Ко је Бог хришћански?’, упита га проконзул. ‘Узнаћеш ако се удостојиш тога’, одговори му старац Потин.“
Овакав неустрашив одговор изазвао је немилосрдан гнев присутних незнабожаца, који нису имали поштовања према његовој старости:
„Незнабошци навалише на њега са штаповима и камењем и тукоше га без милости. Бачен у тамницу, Свети Потин сконча од убоја после два дана и пресели се у Царство небеско.“
Свештеномученик Иринеј
Након мученичке смрти Светог Потина, бригу о пастви преузео је Свети Иринеј. Чтец Стефан Јосиповић подсећа на његов немерљив значај у одбрани чисте вере од бројних јереси тог времена:
„У младости био је ученик Светог Поликарпа, ученика апостолског, који га посла у Галију на проповед. После мученичке смрти Светог Потина, би Иринеј постављен за епископа. У својим многобројним списима Иринеј је час излагао веру православну, час се опет бранио од јеретика.“
Као и његови славни претходници, Свети Иринеј је до краја остао веран Христу, завршивши свој живот мученички, делећи судбину свог народа:
„Пострадао је за Христа у време цара Севера 202. године са многим хиљадама хришћана, њих 19.000.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram