Данас, 24. августа по новом календару (односно 11. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житијима Светог мученика Евпла, Свете мученице Сузане девице, Светога Нифонта, патријарха цариградског, као и преподобних Василија и Теодора Печерских, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученик Евпло
Свети мученик Евпло служио је као ђакон у Катанији на Сицилији током сурових прогона хришћана. Отац Ђорђе истиче његову храброст и непоколебљиву веру током владавине цара Диоклецијана, детаљно описујући околности његовог хапшења:
„Цар Диоклецијан послао је у Сицилију војводу Пентагора да хвата и убија хришћане. Дошавши, не нађе ниједног хришћанина, јер их би мало и скриваше се. Једном приликом, када Евпло са Јеванђељем крене тајно код хришћана, неко га види, оптужи га да је хришћанин и бацише га на муке.”
Његово страдање било је сведочанство невероватне оданости Христу. Свештеник Ковљен даље наводи како је овај светитељ чак и у последњим тренуцима свог живота ширио веру:
„На губилишту Евпло изобличи мучитеља свога, и док је чекао погубљење, читао је Свето Јеванђеље и многи повероваше и обратише се вери. Би посечен мачем 304. године.”
Света мученица Сузана девица
Говорећи о Светој мученици Сузани девици, отац Ђорђе подсећа на њену племениту лозу и духовну чистоту. Она је била кћерка римског свештеника Гавинија и синовица римског папе Гаја. Њена лепота и порекло привукли су пажњу самог цара, о чему свештеник Ковљен сведочи:
„Ова два мученика беху сродници цара Диоклецијана. Цар хтеде ову лепу девицу Сузану оженити са својим рођаком Максимијаном, што она одби, и цар посла по њу.”
Међутим, благодаћу Божијом, она је на двору учинила велико чудо и преобратила оне који су послати по њу. Нажалост, то је изазвало царев гнев:
„Они просци који дођоше да је просе, она их обрати у хришћанство и крсти их. Када цар то сазна, нареди да се погубе просци, а Сузана да се посече мачем. Супруга царева, тајна хришћанка, узе тело Сузанино и часно сахрани, а касније пострадаше и отац Сузанин и стриц јој. Сви пострадаше 295. и 296. године,” наглашава отац Ђорђе.
Свети Нифонт Цариградски
Свети Нифонт, патријарх цариградски, остао је упамћен као велики подвижник и бранитељ вере. Свештеник Ковљен описује његов животни пут од ране младости, преко Свете Горе, до највиших црквених почасти које су му донете мимо његове воље:
„О младости се замонашио. Најпре се подвизавао ван Свете Горе, а после оде и на Свету Гору. Омиљен због своје мудрости и кротости, мимо своје воље прво би изабран за епископа солунског, а после две године и за патријарха цариградског.”
Очево излагање посебно осветљава тежак период његовог управљања Црквом и каснији одлазак у Влашку, где је поново показао своју непоколебљивост у истини:
„Султан неки прогна га, и у изгнанству проведе неколико година. Тада кнез Радул, влашки, замоли султана да пошаље Нифонта да буде архиепископ влашки, што овај и учини. Али ускоро и то напусти Нифонт, јер отпаде и преступи кнез Радул. Врати се на Свету Гору и поживе до деведесете своје године, упокоји се 1460. године.”
Преподобни Василије и Теодор Печерски
На самом крају свог обраћања, свештеник се кратко осврнуо и на двојицу печерских подвижника, чије страдање носи снажну моралну поруку и опомену.
„Преподобни Василије и Теодор Печерски скончали су од среброљубивог кнеза Мстислава, и пострадаше 1098. године,” закључује отац Ђорђе, подсећајући на њихову мученичку смрт која је заувек остала урезана у свето Предање Цркве.