Данас, 1. септембра по новом календару (односно 19. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог мученика Андреја Стратилата, преподобног Теофана и светих мученика Тимотеја, Агапије и Текле, говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученик Андреј Стратилат: Неустрашиви војсковођа и Христов војник
Свети мученик Андреј Стратилат заузима посебно место у историји раног хришћанства као високи војни заповедник који је овоземаљску славу заменио вечним животом. Отац Ђорђе Ковљен нас уводи у његово житије, истичући његов положај и порекло: „Свети мученик Андреј Стратилат беше официр и трибун у римској војсци у време цара Максимијана. Родом из Сирије и управо у Сирији би на служби.“
Када су Персијанци кренули на Рим, Андреј је добио задатак да се са својом војском супротстави непријатељу. Свештеник наглашава снагу његове вере у тим пресудним тренуцима: „Пресрете Персијанце, али рече својим војницима да се сви заједно помоле једноме Богу да им помогне да победе. Исти и управо тако и би. Сви заједно помолише се Господу Богу Андрејевом и победише, вратише се и дочекаше их са свим почастима и са свом славом.“
Међутим, како истиче свештеник, људска завист је брзо реаговала. Андреја су љубоморни људи оптужили да је хришћанин, због чега је ухваћен и бачен на муке. Отац Ђорђе даље објашњава како је привремено избегао смрт у Риму: „Али многи се побунише и писаше цару да га пусти и ослободи, јер је био много славан, и цар нареди намеснику да пусти Андреја из тамнице и да га не мучи већ да не због вере да га гони већ да нађе нешто друго чиме би га уморио.“
Схвативши намере власти, Андреј се са својим верним саборцима повлачи. „Андреј сазнавши то, са својом војском склони се у град тарски и ликијски и ту се настани са својих 2593 војника. Касније сустиже их војска римска и сви пострадаше мачем јер нису хтели да се бране већ управо да сви страдају за веру Христа и за веру хришћанску“, наводи свештеник Ковљен. Он додаје да је на месту њиховог страдања „потече извор лековите воде“, док је епископ Петар, који их је претходно заједно крстио, часно сахранио њихове свете мошти.
Преподобни Теофан: Духовни подвижник и велики ктитор
Говорећи о Преподобном Теофану, отац Ђорђе га описује као човека који је од ране младости свој живот посветио Богу. „Преподобни Теофан, рођен у Јањини, као младић остави све и замонаши се на Светој Гори“, истиче свештеник.
Његов духовни пут био је испуњен великим градитељским подухватима, али и искушењима: „Због свога подвига поста игуман дохијарског манастира, али касније због несугласица са монасима напусти Свету Гору и оде у Македонију. Ту у Верији македонској основа манастир у част Пресвете Богородице.“ Његова неуморна жеља за стварањем духовних оаза није се ту зауставила, те отац Ђорђе подсећа на његова даља дела: „Када се манастир разви, он постави свога сестрића за игумана и оде у град Наус и у Наусу основа манастир Светих Архангела. Сконча мирно у петнаестом веку.“
Свети мученици Тимотеј, Агапија и Текла: Непоколебљиви сведоци истине
На крају свог излагања, отац Ђорђе се осврнуо на страшна страдања Светих мученика Тимотеја, Агапије и Текле, који су својом жртвом запечатили веру у Христа. „Свети мученици Тимотеј, Агапија и Текла пострадали за Христа у време цара Диоклецијана“, наводи свештеник. Описујући њихово сурово мучеништво, свештеник Ковљен закључује: „Тимотеј огњу сажежен, а Агапија и Текла бачени пред зверове.“ Њихова непоколебљивост остаје трајни пример вере која није устукнула ни пред најстрашнијим овоземаљским мукама.